Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP, realni iznos) u trećem kvartalu je povećala dinamiku na 4,8% posle 2,9% i 2,7% u drugom i prvom kvartalu, respektivno. Nešto niža baza u K3/18. godine, kao i oporavak investicione aktivnosti sa stopom rasta od 17,3% posle 8,8% u K2, doprineli su oporavku rasta ekonomije u trećem kvartalu. Oporavak investicija je došao delomično iz privatnog sektora, gledano preko snažnog rasta investicionih kredita banaka, a delomično i usled pokretanja novih infrastrukturnih projekata. Neto negativan efekat izvoza je dosta niži u odnosu na prethodnu godinu usled usporavanja rasta uvoza. Lična potrošnja je imala stabilnu stopu rasta (3,1%) usled blagog rasta zarada, dok se potrošnja države povećala u K3 na 4,6%.
Od industrija najveći doprinos je dalo građevinarstvo (34,7%) čiji je doprinos stvaranju BDP-a iznosi 6,5%, dok je ključni sektor u smislu doprinosa rastu BDP-a (19%), prerađivačka industrija i energetika, posle tri meseca negativnog rasta konačno zabeležila rast (2%) koji došao usled stavljanja u funkciju proizvodnih kapaciteta koji su bili u rekonstrukciji prethodnih meseci. Trgovina na veliko i malo (+5,4%), informisanje i komunikacije (+7,7%), kao i finansijski sektor (+4,2%) i dalje beleže zdrave stope rasta. Poljoprivreda je drugi mesec zaredom bila u negativnoj teritoriji (-0,1%), posle snažnog rasta ovog sektora prethodne godine.
Prosečna stopa rasta BDP-a u prva tri kvartala (3,5%) je ispod prosečne stope rasta u prva tri kvartala 2018. godine (4,7%), kako zbog zbog efekta baze, tako i usled usporavanja prosečne stope rasta investicija u prva tri kvartala 2019. godine na 11,2% posle 21,1% u istom periodu prethodne godine. Evidentno je da domaći faktori, potrošnja stanovništva, završetak programa štednje u javnom sektoru i novi investicioni projekti države kroz infrastrukturne projekte, najviše doprinose rastu BDP-a i pomažu da se ublaži negativan efekat usporavanja EU ekonomije koji već utiče na usporavanje izvoza i industrijske proizvodnje.
Najnovije vesti