Ključni makro-ekonomski indikatori ostvarili snažan rast u aprilu. Nastavak rasta inflacije podržan efektom baze kod cena hrane i cena transporta. Manje ekspanzivna fiskalna politika u odnosu na 2020. godinu.
Evropski parlament i Savet EU postigli su dogovor o novom Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA 3), sa ukupnim budžetom od 14,2 milijarde evra za Zapadni Balkan i Tursku, za period 2021-2027. godine. Ovaj instrument podržava zemlje kandidate i potencijalne kandidate na njihovom putu reformi i ispunjavanju kriterijuma za pristupanje Uniji.
Vlada je početkom juna isplatila i treću ratu polovine neto minimalne zarade. U trećem paketu pomoći privredi, za ovu vrstu pomoći prijavilo se 1.126.000 radnika, odnosno negde oko 230.000 preduzeća i sa junskom ratom isplaćeno je 45.000 dinara po zaposlenom. Dalje, država je isplatila pomoć od po 60 evra za sve nezaposlene, koji su sa 15. aprilom bili prijavljeni na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U odnosu na prethodna dva paketa, treći paket podrške privredi je po prvi put uključio i pomoć za nezaposlene.
Rejting agencija „Standard & Poor’s“ zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje. Zadržavanje rejtinga je bilo podržano još uvek umerenim nivoom javnog duga, što otvara prostor Vladi za primenu kontracikličnih mera i kredibilnom monetarnom politikom. Poboljšanje rejtinga je ograničeno još uvek relativno slabim institucionalnim okvirom, nižim ekonomskim bogatstvom, značajnom neto spoljnom pozicijom i još uvek visokim nivoom evroizacije. Agencija projektuje rast BDP-a Srbije od 5% ove godine, posle vrlo blage recesije u 2020. godini (-1,1%). Poboljšanje kreditnog rejtinga može uslediti u slučaju da, zajedno sa fiskalnom konsolidacijom, platni bilans ima bolji performans od očekivanog (tj. u slučaju snažnijeg rasta stranih direktnih investicija koje bi uticale na rast izvoza, smanjenje deficita tekućeg računa i rasta deviznih rezervi NBS).
Makroekonomski indikatori za april mesec ukazuju da je privreda ostvarila snažan rast, gledajući rast izvoza, industrijske proizvodnje i BDP-a za prvi kvartal. Tome doprinose nove mere Vlade podrške privredi, veoma povoljni uslovi finansiranja, kao i oporavak ekonomije evrozone.
Objavljeni podaci za BDP zemalja centralno-istočne Evrope (CIE) pozitivno su iznenadili tržišta, pokazujući da su ekonomije rezilijentnije na zdravstvenu krizu u odnosu na očekivanja, tako da su već u prvom kvartalu 2021. godine, samo godinu dana od početka krize, neke ekonomije ostvarile pozitivan rast BDP-a, a neke značajno manji pad. Međutim, inflatorni rizici su posledično prisutni u celom regionu, kao i u Evropi, što je prouzrokovalo da analitičari razmatraju povećanje ključnih kamatnih stopa u CIE i ranije nego što je to inicijalno prognozirano.
Narodna banka Mađarske razmatra povećanje referentne kamatne stope i depozitne stope ročnosti jedne nedelje već tokom ovog meseca. Cilj je održanje stabilnosti inflacije čiji rast je rezultat ukidanja restriktivnih mera i otvaranje ekonomije. Program kvantitativnih olakšica će ostati na snazi do daljnjeg. Vrlo je moguće da će Narodna banka Češke pooštriti mere monetarne politike zbog jačanja inflatornih pritisaka. Analitičari Raiffeisen Research-a iz Beča očekuju značajno povećanje referentne kamatne stope sa trenutnih 0,25% na 0,75% na kraju 2021. godine i dalje na 1,75% na kraju 2022. godine, podržano uspešnom vakcinacijom od koje se očekuje da zaštiti zemlju od restrikcija u poslednjem kvartalu ove godine. Uzevši u obzir solidan ekonomski sentiment, rast inflacije i promenjene perspektive u vezi sa promenom monetarnog okvira centralnih banaka u regionu (sa ekspanzivnog ka restriktivnom), očekujemo da će i Narodna banka Rumunije krenuti sa povećanjem referentne kamatne stope i pre četvrtog kvartala 2022. godine (inicijalni scenario Raiffeisen Research). Očekujemo prvo povećanje ove stope u martu 2022. godine na 1,5% sa 1,25% trenutno i na 2% na kraju 2022. godine.
Kada je u pitanju Evropska centralna banka (ECB), na poslednjem sastanku u junu mesecu, ECB je odlučila da zadrži postojeći miks mera monetarne politike, a naročito povećanu kupovinu obveznica u okviru PEPP programa koji ostaje na snazi i tokom trećeg kvartala. Na ovom sastanku nije bilo diskusije o kupovini obveznica u okviru PEPP programa posle trećeg kvartala, a očekivanje analitičara Raiffeisen Research-a iz Beča je da će ECB na septembarskom sastanku razmatrati kako da nastavi sa primenom ovog instrumenta tokom 2022. godine, ali da će odluka biti doneta u decembru, sa primenom u martu 2022. godine. Ova institucija je optimistična kada je u pitanju perspektiva EU ekonomije i kao rezultat, povećala je prognozu rasta BDP-a za 2021. godinu na 4,6% sa 4,0% i inflacije na 1,9% sa 1,5%. Međutim, i pored dobrih sentiment indikatora koji ukazuju na oporavak ekonomije i revidirane prognoze rasta BDP-a za evrozonu, ova institucija neće da se oslanja samo na trenutna poboljšanja indikatora, već želi da vidi stvarni oporavak ekonomije u nešto dužem vremenskom periodu. Što se tiče kamatnih stopa i prinosa na nemačke obveznice („bund“) na kraće ročnosti, očekuje se da će njihovi nivoi u narednim kvartalima ostati blizu trenutnih vrednosti, dok će duže ročnosti malo porasti usled rasta inflacije. Dalje, i realne kamatne stope će imati blagi trend rasta, ali ne toliko da bi taj trend bio u kontradikciji sa ekspanzivnom monetarnom politikom ECB.
Kada je u pitanju rast inflacije prisutan na većini tržišta, može se reći da je ključni faktor koji podstiče rast inflacije je rast cena roba na globalnim tržištima, najviše rast cena nafte, metala i hrane. U slučaju nafte, efekat baze iz 2020. godine, kada je došlo do pada cena nafte zbog smanjene tražnje (smanjene proizvodnje i putovanja), utiče na rast cena ovog proizvoda, naravno, zajedno sa povećanom tražnjom kako se postepeno smanjuju restrikcije. Dalje, brži oporavak globalne ekonomije od prognoziranog (jer se kao primer za pripremu prognoza delimično koristila i globalna finansijska kriza iz 2009) doveo je do naglog rasta tražnje za finalnim proizvodima, a onda i sirovinama, što je stvorilo zastoj u isporuci finalnih proizvoda jer je nagla tražnja za sirovinama poskupela troškove transporta (između ostalog i usled manje transportnih tegljača). Većina analitičara smatra da je ovaj disbalans privremenog karaktera i da će sa uspostavljanjem stabilnih lanaca snabdevanja, ovaj faktor prestati da ima inflatorni uticaj, što je okvirno do kraja godine, a vrlo moguće i sa trećim kvartalom.
Međutim, u narednom periodu se otvaraju novi faktori inflacije, koji će delovati snažnije i u dužem vremenskom periodu, a to su: a) protekcionizam u globalnoj trgovini (poskupljenje cena zbog smanjene ponude), b) klimatske promene (poskupljenje određenih proizvoda sa prelaskom na nove karbonski neutralne tehnologije, tačnije zbog naglog rasta cena određenih metala za kojima će snažno rasti tražnja) i c) demografski faktor (pad kontingenta radno sposobne snage na zapadnim tržištima, a sada to postaje problem i u Kini, zbog čega je vlada ove zemlje odlučila da ukine politiku dva deteta i dozvoli da porodica ima najviše troje dece). Sve zajedno će uticati na smanjenu ponudu proizvoda i stvoriti pritisak na cene.
Uz Raiffeisen tim analitičara budite uvek u toku sa aktuelnim trendovima u ekonomiji, monetarnoj i fiskalnoj politici.
Najnovije vesti