Narodna banka Srbije nastavila je sa povećanjem referentne kamatne stope na 2,5% (+50 baznih poena), što je kumulativan rast ove stope od 150bp od aprila meseca. Odluka je podržana rastom bazne inflacije usled rasta uvoznih cena i povećanim inflatornim pritiscima na globalnom tržištu, podstaknutim neizvesnostima u vezi sa kretanjem konflikta Ukrajine i Rusije, kao i efekta ove krize na cene energenata i hrane.
Ubrzan rast inflacije konačno je podstakao Evropsku centralnu banku da na junskom sastanku donese odluku o prvom povećanju kamatne stope (+25bp) na julskom sastanku, dok bi u septembru ova stopa bila povećana za 50bp. RBI Istraživanje je revidiralo prognozu ECB ključne kamatne stope na 1,25% (0,75% stara prognoza) u 2022. godini, a u 2023. godini na 2%.
Iako je stopa rasta BDP-a u 1. kvartalu (4,4%) bila viša u odnosu na 1. kvartal 2021. (1,6%), očekujemo usporavanje rasta ekonomije u 2. kvartalu usled rasta troškova proizvodnje i usporavanja rasta stranih direktnih investicija koje su u periodu januar-mart pale za 35% i ukazuju na vrlo moguć opadajući trend ove godine kao posledica povećanog geopolitičkog rizika.
Jačanju dinara u odnosu na evro doprinelo je smanjenje deficita spoljnotrgovinskog bilansa, kao i deficita platnog bilansa, najviše usled smanjenog uvoza energije sa završetkom grejne sezone. Međutim, sa početkom grejne sezone i većim uvozom uglja i električne energije, kao i ostalih energentata, očekujemo novi ciklus slabljenja dinara u odnosu na evro, koji će NBS nastojati da ublaži deviznim intervencijama.
RBI Istraživanje je korigovao prognozu EUR/USD na 1.02 (kraj 2022.) sa 1.13, usled očekivanog slabljenja evra zbog usporavanja rasta EU ekonomije u drugom delu godine kao posledica uvođenja sankcija Rusiji i tranzicije ka novoj energetskoj strategiji (tj. smanjenje energetske zavisnosti od Rusije). Dodatni faktori, kao što su rizici rasta globalne ekonomije usled nulte KOVID-19 strategije u Kini, zaoštravanja monetarne politike od strane Fed-a i slabiji apetit za rizikom na globalnom nivou, takođe nagoveštavaju nastavak jakog američkog dolara.
Trenutno jačanje evra je rezultat očekivanog povećanja kamatne stope ECB-a, kao i odluka Fed-a da preispita izglede rasta američke ekonomije u 2023. godini zbog sumnje u snagu rasta globalne ekonomije. Međutim, smatramo da će dolar opet ojačati u narednom periodu. Za značajniji oporavak evra, ključni faktori su: 1. ECB bi morala da ostvari značajan napredak u normalizaciji monetarne politike (da sustigne Fed) i 2. rat u Ukrajini bi morao da deeskalira, uključujući i ekonomski rat između Rusije i Zapada. U našem osnovnom scenariju napredak kod oba faktora biće realizovan, a samim tim očekujemo jačanje evra, ali ne pre 2023. godine.
Dosta volatilan sentiment industrijske proizvodnje ove godine, najviše je opredeljen rastućim troškovima proizvodnje. Vlada nastoji da pomogne privredi kroz implementaciju raznih mera (nastavak ograničenja rasta cena električne energije za privredu do kraja avgusta, nastavak 7-dnevne korekcije rasta cena naftnih derivata, novi, cenovno dosta povoljan, gasni aranžman i novo gasno skladište) sa ciljem ublažavanja negativnih efekata globalne energetske krize na poslovanje privrede. Do 2020. godine, zavisnost od uvoza energije nije bila tako visoka u Srbiji (29,8%) u poređenju sa 57,5% uvoza energije Evropske unije.
Pretpostavljamo, međutim, da je taj procenat bio nešto viši ove godine, ali samo u delu uvoza električne energije (čije cene su u konstantnom porastu na evropskom tržištu) usled problema u iskopavanju lignita i odloženoj reogranizaciji poslovanja Elektroprivrede Srbije. U finalnoj potrošnji energije ključni energenti u Srbiji su: derivati nafte (36,79%), potom električna energija (26,2%), prirodni gas (12,7%) i drvna goriva (11,86%), prema dostupnim podacima RZZS iz 2019. godine. U primarnoj proizvodnji energije ključnu ulogu ima ugalj (66,22%). Kao rezultat, Vlada već pregovara sa rudnicima iz Bosne i Hercegovine o uvozu uglja, s obzirom na dosta visok procenat uvoza uglja iz Rusije i problema u iskopavanju lignita u zemlji. Svakako se očekuje veći od uobičajenog uvoz uglja i električne energije, imajući u vidu očekivane radove u rudniku Kolubara.
Novi gasni aranžman je sklopljen na period od tri godine, a cena gasa se određuje prema naftnoj formuli, tačnije u odnosu na prosečne cene nafte i mazuta na roterdamskoj berzi u poslednjih devet meseci. Tako se će se izbeći velika fluktuacija cene gasa. U ovom trenutku cena gasa, prema naftnoj formuli, iznosi 334 dolara. Prema predviđanjima kretanja cena nafte i mazuta za kraj ove godine, gas bi naredne zime mogao da košta najviše 400 dolara. Dalje, Vlada je potpisala ugovor sa Mađarskom o skladištenju 500 miliona m3 u Mađarskoj, s tim što bi punjenje ovog skladišta počelo već u junu. Pored toga, Vlada planira povećanje kapaciteta skladištenja gasa u Banatskom dvoru sa postojećih 5 miliona m3 (dnevno) na 6,7 miliona m3.
Načelno je sa Rusijom dogovorena isporuka 2,2 milijarde kubnih metara gasa, dok je godišnja potrošnja u Srbiji povećanja na 3 milijarde m3 godišnje. U cilju diversifikacije dobavljača gasa i uvoza nedostajućih 800 miliona m3 gasa Vlada razmatra alternative: 1) mogućnost nabavke tečnog gasa iz plutajućeg terminala za tečni prirodni gas (LNG) za balkanske zemlje, čija izgradnja je počela pod pokroviteljstvom EU, u grčkom gradu Aleksandropulosu, 2) pregovora o izgradnji gasne interkonekcije od Srbije do granice sa Rumunijom, što bi zemlji omogućilo da se poveže sa rumunskim sistemom Transgaz i gasovodom BRUA i c) pregovora sa Azerbejdžanom o uvozu gasa.
U vezi sa uvođenjem sankcija EU za uvoz sirove nafte iz Rusije tankerima, ali ne i za snabdevanje naftovodima, Srbija bi mogla da koristi kapacitete naftovoda Družba-Adria od Mađarske do Hrvatske. U prethodnim periodima sirova nafta se uvozila iz Iraka i Kazahstana, tako da se ovaj kanal može ponovo aktivirati, a Vlada već razmatra alternative snabdevanja i povećanje zaliha sirove nafte.
Nakon dva povećanja od 50bp, NBS je treći put zaredom povećala referentnu kamatnu stopu (+50bp) na 2,5%. Prema Bloomberg anekti, samo 6 (uključujući nas) od 19 analitičara očekivalo je povećanje od 50 bp. Odluka je podržana inflatornim pritiskom na svetskim tržištima usled rata u Rusiji i Ukrajini i povezanom energetskom krizom, kao i rastom cena poljoprivrednih proizvoda i cena industrijskih sirovina. Dalje, pogoršano inflatorno raspoloženje na svim tržištima već se preliva na lokalne cene preko uvoznog kanala. Ovo je podstaklo NBS da reaguje snažnijim pooštravanjem monetarne politike kako bi se izbegli sekundarni efekti na rast inflacije i inflatornih očekivanja, ali i na rast bazne inflacije koja se pomerila van okvira ciljane inflacije (3% +/- 1,5pp) usled rastućih cena uvoza.
Takođe, povećanjem kamatne stope NBS namerava da podrži stabilnost kursa, koja za sada nije ugrožena. Zapravo, dinar je prilično jak od sredine aprila zbog manje potražnje za devizama od strane uvoznika energenata i manje potražnje za devizama od strane fizičkih lica. Ipak, očekujemo da će se raspoloženje promeniti u korist većeg slabljenja dinara sa početkom grejne sezone i većeg uvoza uglja i električne energije. Pozitivna strana su i dalje niska inflatorna očekivanja sektora finansijskog sektora (i kratkoročna i dugoročna). NBS je ponovila svoje očekivanje usporavanje dinamike inflacije u drugoj polovini godine i vraćanja u inflacioni target u drugoj polovini 2023. (3% +/- 1,5pp). Očigledno je da će primarni poljoprivredni proizvodi, energenti i uvozna inflacija još neko vreme imati inflatorni uticaj, dok će očekivano usporavanje rasta ekonomije imati dezinflatorni uticaj.
S druge strane, nova poljoprivredna sezona će rezultirati nižim cenama voća i povrća koje će, uz dosadašnju restriktivnost monetarne politike i Vladine mere (zamrzavanje cena hrane do kraja juna, sedmodnevno prilagođavanje cena nafte i ograničenje cene električne energije za realnu ekonomiju do kraja avgusta), pozitivno uticati na smanjenje maloprodajnih cena u drugom polugodištu. NBS je ponovila svoje očekivanje privrednog rasta između 3,5%-4,5% u 2022. godini, podvlačeći da bi restriktivnija monetarna politika FED-a i ECB mogla negativno uticati na tokove kapitala. S obzirom na kumulativno povećanje stope od 150bp, mogli bismo očekivati da NBS ostavi kamatnu stopu nepromenjenu ili da poveća stopu za 25bp na julskom sastanku tako da dajemo šanse 50/50 za oba scenarija.
Revidirali smo našu prognozu referentne kamatne stope na 4,25% sa 3,5% (eop) za ovu godinu zbog: a) ubrzanja bazne inflacije kroz kanal uvoznih cena b ) početak povećanja kamatnih stopa ECB-a i njegov uticaj na priliv kapitala u zemlju c) verovatno još uvek visoku inflaciju izazvanu cenama energenata (tj. neizvesnost u vezi sa ratom/pregovorima između Ukrajine i Rusije). Ubrzan rast inflacije konačno je podstakao Evropsku Centralnu Banku da na junskom sastanku donese odluku o završetku programa kupovine neto aktive početkom jula, a prvo povećanje kamatne stope (+25bp) da usledi na julskom sastanku, dok bi u septembru ključna kamatna stopa bila povećana za 50bp. RBI Istraživanje je revidiralo prognozu ECB ključne kamatne stope na 1,25% (0,75% stara prognoza) u 2022. godini, što je kumulativno povećanje stope od 125 bp, dok bi u toku 2023. godine, rast stope bio nešto blaži (75bp kumulativno) na 2% u (1,5% stara prognoza). Naravno, ECB nije doneo konačnu odluku. Ukoliko rast ekonomija bude slabiji u odnosu na nove, na niže revidirane, prognoze BDP-a od strane ECB-a, a s druge strane, inflacija nastavi rast, ECB bi mogao preći na restriktivnu monetarnu politiku umesto na samo normalizaciju kamatnih stopa.
Iako je mesečna inflacija malo usporila rast u maju (+1,2% mesečno), posle rasta od 1,5% mesečno u prethodnom mesecu, podržana sezonskim padom cena povrća, nivo je i dalje visok, i to najvećim delom zbog povećanja cena transporta (+2,5% mesečno). Očigledno je da odluka Vlade o ograničavanju rasta cena ključnih prehrambenih proizvoda (šećer, meso, mleko, hleb, jestivo ulje) pozitivno utiče na cene hrane i bezalkoholnih pića.
Međutim, uticaj sezone na rast cena hrane, koji je u aprilu podstakao rast cena, a sada u maju uticao na usporavanje cena hrane, nije moguće izbeći. Kao rezultat toga, cene robe su porasle za 1,3% mesečno (april: +1,8% mesečno), dok su cene usluga porasle za 0,9% mesečno (april: +0,6% mesečno) sa, pretpostavljamo jačanjem turističke sezone. Inflacija na godišnjem nivou je prilično visoka (+10,4% godišnje), nakon 9,6% godišnje u aprilu, podržana cenama hrane i bezalkoholnih pića (+16,0%), transporta (+15,7%), alkoholnih pića i duvana (+7,1%), stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva (+6,7%), kao i opreme stanova i tekućeg održavanja (+10,1%).
Vlada je uvela različite mere kako bi pomogla građanima i preduzećima da se izbore sa rastućim cenama energenata i hrane, uključujući produženje Odluke o ograničavanju cena ključnih prehrambenih proizvoda do kraja juna i produženje gornje granice cena naftnih derivata evro dizel i evro premium BMB 95, te ograničenje rasta cena električne energije za privredu do kraja avgusta. Međutim, cene industrijskih proizvođača ostaju na putanji rasta u maju od 16,4% posle 15,9% međugodišnje u aprilu, uvozne cene su porasle za 19,2% u maju posle 16,2% gng u aprilu, dok su cene poljoprivrednih proizvođača porasle za 30,5% u aprilu usred sezone setve. S obzirom na to da NBS sada očekuje vrhunac inflacije u junu i julu (između 10%-11%) i na dugo očekivano povećanje kamatne stope ECB-a (+25bp), menjamo naša očekivanja u vezi sa julskim sastankom NBS i sada očekujemo da će NBS povećati referentnu kamatnu stopu za 50bp na 3%.
NBS je potvrdila očekivanje da će nova poljoprivredna sezona imati dezinflatorni uticaj na inflaciju u drugom polugodištu, što bi moglo da signalizira manje agresivno povećanje kamatne stope u drugom delu godine. Visoka baza iz prošle godine i verovatno dobra poljoprivredna sezona doprineće usporavanju inflacije do kraja godine, ali smatramo da još uvek nema prostora za opuštanje u pogledu nivoa inflacije u jesen/zimu (tj. rast će biti uzdržan, ali će nivo biti daleko iznad prošlogodišnjeg nivoa). To je zbog visoke inflacije u zoni evra, očekivane depresijacije dinara u odnosu na evro od jeseni (tj. zbog visokog uvoza uglja i električne energije) i još uvek neizvesnog raspoloženja u pogledu cena energije i hrane na svetskim tržištima.
Kada je u pitanju bazna inflacija, nastavljen je rast u maju na 6,3% godišnje posle 5,5% godišnje u aprilu, usled rasta cena prerađene hrane na 13,5% (april 11,4% godišnje), dok su cene neprerađene hrane usporile rast na 21,1% nakong 24,6% godišnje. Dinamika inflacije i dalje zaokuplja centralne banke centralne i istočne Evrope. Dok je u nekim zemljama inflatorni pritisak za sada neumoljiv, u drugim, uprkos snažnom porastu na godišnjem nivou, mesečna dinamika počinje da gubi zamah ili već ukazuje na poboljšanje. Posledično, za očekivati je da se rast kamatnih stopa u centralnoj Evropi verovatno bliži kraju, dok se predviđa rast kamatnih stopa još neko vreme u jugoistočnoj Evropi.
Nakon snažnog rasta industrijske proizvodnje u martu (7,7% godišnje), usledilo je usporavanje rasta u aprilu (+2,0%), čemu su doprineli efekakt baze (april 2021: +33,9%), pad prerađivačkog sektora (-0,1% godišnje), posle rasta od 9,9% godišnje u februaru, a moguće i dosta visokog nivoa zaliha kod intermedijarnih proizvoda (osim energije) i trajnih proizvoda za široku potrošnju. Dalje, rudarstvo je nastavilo snažan rast i u aprilu (+49,3%), posle rasta u martu (+41,5% godišnje), zahvaljujući temperaturama koje su bile niže od prosečnih i većeg oslonca na iskopavanje rude kao izvora proizvodnje električne energije, s obzirom na sušu prošle godine i niže vodostaje reka. Proizvodnja električne energije smanjila je stopu pada u aprilu mesecu (-7,8% godišnje) posle pada od 13,1% u martu.
Visoka stopa rasta industrijske proizvodnje u martu, posle nekoliko meseci slabog sentimenta, ostvarena je zahvaljujući proizvodnji koksa i derivata nafte (+203,5% godišnje), dok je usporavanje rasta ovog sektora u aprilu (+18,8%) donekle uticalo i na celokupnu industriju. Od ukupno 24 sektora, čak 14 sektora bilo je u negativnoj teritoriji. Sektori koji su se izdvojili sa višim stopama rasta su: proizvodnja mašina i opreme (+15,3%) i proizvodnja nameštaja (+7,3%). Izvoz robe u aprilu 2022. godine ostvario je rast od 27,3% godišnje (april 2021: +25,7%), a vrednost izvoza iznosila je 8,4 milijardi evra. Uvoz je ostvario rast od 45,8% u aprilu 2022. godine (april 2021: +7,1%) i dostigao vrednost od 12,2 milijarde evra. Rast je dobrim delom rezultat rasta cena nafte, gasa, metala i cena ostalih proizvoda na globalnim tržištima, kao i povećanog uvoza energenata (nafte, uglja, električne energije, gasa).
Kao rezultat snažnog rasta uvoza, deficit spoljne trgovine porastao je za 115,9 godišnje u prva četiri meseca i usporio rast u poređenju sa prva tri meseca (+130,4%), najviše usled pada uvoza hemijskih proizvoda i metalnih ruda i otpada metala u aprilu. Tokom aprila smanjen je i rast izvoza, najviše izvoza žitarica zbog privremene zabrane izvoza usled rasta cena na svetskom tržištu, da bi ova odluka bila delomično relaksirana u smislu odobrenja izvoza žita određenim zemljama. Pored žitarica, bio je prisutan trend mesečnog pada izvoza kod većeg broja proizvoda tokom aprila, verovatno usled privremene averzije ka potrošnji stranih tržišta u uslovima povećanog geopolitičkog rizika. U periodu januar-april 2022. godine, ostvaren je rast uvoza od 3,8 milijardi evra (jan-april 2021: +557,8 miliona evra).
Najveći rast uvoza ostvaren je kod gasa i nafte (1,5 milijarde evra), obojenih metala, gvožđa, čelika, drugih metala (631,7 miliona evra), hemijskih proizvoda, a najviše plastika u primarnoj formi i medicinskih proizvoda (522,1 miliona evra), mašine i transportni uređaji (+340 miliona evra). U periodu januar-april 2022. godine, ostvaren je rast izvoza od 1,8 milijardi evra (4M/2021: +1,4 milijardi evra), a najveći rast izvoza ostvaren je kod izvoza metalnih ruda i otpada metala, obojenih metala, gvožđa i čelika, električnih mašina, aparata i uređaja. Očekivano, stopa rasta prometa u trgovini na malo u aprilu usporila je dinamiku (+6,9% godišnje) posle martovskog rasta od 18,7%, kada je potrošnja bila generisana zabrinutošću potrošača da neće biti dovoljne snabdevenosti naftnim derivatima i neprehrambenim proizvodima usled rata Rusije i Ukrajine.
Usporavanje rasta ovog indikatora najviše je podstaknuto kod segmenta potrošnje motornih goriva (+17,3%) nakon rasta od 35,7% godišnje u martu i kod potrošnje neprehrambenih proizvoda (+9,0%) nakon rasta od 27,0% godišnje u prethodnom mesecu. Stopa rasta prometa hrane, pića i duvana iznosila je svega 1,3% posle 5,3% godišnje u martu.
U prvom kvartalu ostvarena je relativno visoka stopa rasta od 4,4% godišnje u poređenju sa 1,6% u 1. kvartalu 2021. godine, iako uslovi poslovanja nisu bili najpovoljniji u smislu širenja omikron varijante kovid19 tokom januara i februara i izbijanja rata između Rusije i Ukrajine krajem februara. Gledano sa strane ponude, najznačajniji rast ostvaren je u sektoru trgovine na veliko i malo (+11,0%), sektoru umetnosti i zabave (14,6%), iako sa skromnim doprinosom stvaranju BDP-a (2,5%) i informacije i komunikacija (+5,2%). Sektor građevinarstva ostvario je negativan sentiment u 1. kvartalu (-5,3%), prvi put od 2020. godine, usled širenja virusa sa jedne strane (manje raspoložive radne snage) i početka geopolitičke krize.
Sektor energije i industrije ostvario je nižu stopu rasta u 1. kvartalu (+1,9%) u poređenju sa istim kvartalima 2021. i 2020. godine što je možda posledica rasta troškova proizvodnje, najviše cene energenata. Poljoprivreda je nastavila trend pada (-0,10%), ali u manjoj meri u poređenju sa svim kvartalima u 2021. godini (prosečan pad -5,4%). Gledano sa rashodne strane, rast ekonomije u 1. kvartalu generisan je potrošnjom domaćinstava (+7,1% godišnje) i potrošnjom države (+2,5% godišnje), dok su investicije ostvarile veoma skroman rast od 1% u poređenju sa prosečnim kvartalnim rastom od 12,9% u 2021. godini. Neto efekat izvoza na rast BDP-a bio je negativan usled bržeg rasta uvoza od izvoza. Obe kategorije su dosta ubrzale rast u 1. kvartalu, tako da je uvoz porastao za 27,3% (1. kvartal 2021: -0,2%), dok je izvoz porastao za 19,6% (1. kvartal 2021: 8,3%). Snažan rast uvoza je uglavnom determinisan rastom uvoza energenta i rastom njihovih cena na svetskim tržištima.
Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu (10,6%) pala je u poređenju sa prvim kvartalom 2021. godine (12,8%) kao rezultat rasta zapošljavanja u kompanijama koje su kroz nove investicije stigle u zemlju u poslednjem kvartalu 2021. godine. Naime, priliv stranih direktnih investicija tokom prethodne godine dostigao je iznos od 3,6 milijardi evra i to najviše u sektorima koji su radno intenzivni. U poređenju sa 4. kvartalom 2021. godine (9,8%), stopa nezaposlenosti je porasla u 1. kvartalu ove godine usled manjeg sezonskog angažovanja radne snage, ali i širenja omikron varijante virusa što je smanjilo radnu sposobnost stanovištva. U okviru ukupnog smanjenja zaposlenosti (za 47.700), formalna zaposlenost je manja za 31.900, a neformalna zaposlenost za 15.700.
Posmatrano po sektorima delatnosti, ukupna zaposlenost je najviše smanjena u sektoru delatnosti trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala (-21.500) i prerađivačka industrija (-14.300). Najveće povećanje zaposlenosti u prvom kvartalu 2022. godine u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine zabeleženo je u delatnosti obrazovanja (+12.000). Vlada je usvojila Fiskalnu strategiju za 2023. godinu kojom je revidirala stopu rasta BDP-a na 3,5% u ovoj godini, dok se u 2023. godini očekuje privredni rast od 4% BDP-a. Rast cena energenata uslovio je reviziju naviše očekivane prosečne inflacije tokom ove i naredne godine na 9,2% i 5,3%, respektivno. Iako zadržavamo našu prognozu BDP-a na 3,3% ove godine, negativni rizici za ovaj scenario su povećani zbog: a) geopolitičkih rizika (manje SDI i eksternih sredstava) i b) viših troškova proizvodnje za industriju usled novog ciklusa skupog uvoza električne energije od jeseni pa nadalje.
U aprilu je ostvaren najniži nivo deficita ove godine (5,6 milijardi dinara) i ostvario pad u odnosu na mart mesec od 70,6% mesečno usled pada rashoda budžeta (-6,8% mesečno), a rasta prihoda (+2,4% mesečno). Naime, manja plaćanja subvencija, kao i obaveza po osnovu plaćanja kamata uticale su najviše na pad rashoda, dok su kapitalni rashodi porasli za 31,4% mesečno. Na strani prihoda rast su ostvarili: porez na dobit pravnih lica, akcize i porez na dodatu vrednost. U periodu januar-april ostvaren je deficit u iznosu od 77,7 milijardi dinara u poređenju sa deficitom od 40,2 milijardi dinara u istom periodu 2021. godine.
Viši nivo deficita u prva četiri meseca u poređenju sa istim periodom prethodne godine rezultat je rasta rashoda (+25,6% godišnje), tačnije jednokratne pomoći penzionerima i rasta ostalih rashoda u januaru, ali i rasta zarada (+10,4%) i kapitalnih rashoda (+73,5% godišnje). Rast prihoda budžeta (+19,3% godišnje) bio je skromniji u poređenju sa rashodima, ali u poređenju sa prethodnim godinama taj rast je dosta viši, npr. rast prihoda u prva četiri meseca 2021. godine iznosio je samo 12,52% godišnje. Rast prihoda generisan je iz poreza na dodatu vrednost, i to PDV-a iz uvoza, s obzirom na snažan rast uvoza, poreza na dodatu vrednost i akcize.
Ove godine očekujemo nešto viši deficit budžeta, usled: 1) isplate novčane pomoći (100 evra) građanima starosti između 16 do 29 godina početkom februara i novih 100 evra u junu, 2) isplate jednokratne pomoći penzionerima (20.000 dinara) u februaru, 3) povećanja penzija (5,5%), 4) subvencionisanja kamata za kredite za azotna đubriva, 5) niže akcize za 20% na olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja i 6) nižeg priliva poreskih prihoda usled usporavanja rasta ekonomije. Dalje, sa razvojem ukrajinske krize, moguće je da će Vlada uvoditi nove mere kako bi pomogla privredi i građanima kako bi se sprečile negativne posledice rasta cena energije.
Iako u nacrtu Fiskalne strategije za 2023. godinu stoji da postoji visoka neizvesnost kod projekcija usled izbijanja sukoba u Ukrajini, rasta cene energenata koji podstiču rast inflacije, što sve zajedno pooštrava uslove za finansiranje deficita budžeta, Ministarstvo finansija zadržalo je prognozu deficita budžeta u iznosu od 3% BDP-a u ovoj godini, dok se u 2023. godini očekuje pad deficita budžeta na 1,5% BDP-a. Što se tiče javnog duga, nova projekcija iznosi 54,6% BDP-a (prethodna projekcija 56,5% BDP-a), a za 2023. godinu se planira nivo od 53,1% BDP-a (prethodna projekcija 55,3% BDP-a). Javni dug porastao je na 31,0 milijardu evra u aprilu (+371,8 miliona evra mesečno), a u odnosu na BDP iznosio je 56,6% (kalkulacija RBI istraživanje).
Od početka godine javni dug je povećan za 834,4 miliona evra (4M/21: +1,1 milijardi evra). Iz spoljnih izvora porastao je za 1,1 milijardi evra (od toga 700 miliona evra sredsta alokacije Međunarodnog monetarnog fonda), dok je iz domaćih izvora smanjen za 555,6 milion evra. U junu mesecu (presek 13. jun), Uprava za javni dug (UJD) organizovala je jednu aukciju HOV denominovanih u dinarima. U pitanju je reotvaranje HOV ročnosti dve godine u vrednosti od 8,1 milijardu dinara, a tržište je otkupilo 4,0 milijarde dinara na prinosu od 3,60% (3,59% na aukciji u maju).
Kada je u pitanju kretanje prinosa, prinosi na RSD obveznice prate kretanje prinosa na obveznice u lokalnim valutama zemalja regiona srednje i istočne Evrope, iako je likvidnost znatno manja. Sa druge strane, na evroobveznicama je primetna znatna razlika u prinosima izmedju lokalno izdatih i obveznica izdatih na međunarodnom tržištu kojima trguje znatno šira baza investitora. U toku 2022. godine, na naplatu dospevaju HOV od vrednosti 1,9 milijarde evra, od čega 623 miliona evra HOV denominovanih u evrima i HOV denominovanih u dinarima u vrednosti od 158,4 milijardi dinara. Sa 13. junom UJD je refinansirala 42,0% portfolija dospelog za refinansiranje.
Najnovije vesti