Ekonomski izveštaj – april 2024

Uvodni pregled

Rejting agencija Standard&Poor’s je unapredila perspektive Srbije za poboljšanje kreditnog rejtinga sa stabilne na pozitivnu perspektivu. U isto vreme, agencija je potvrdila dugoročni i kratkoročni kreditni rejting u stranoj i domaćoj valuti BB+. Unapređenje perspektive na pozitivnu, agencija objašnjava snažnim makro-ekonomskim sentimentom u 2023. godini i mogućim daljim poboljšanjima u eksternoj i fiskalnoj poziciji.

Rejting zemlje je podržan snažnim rastom BDP-a i dobrim perspektivama priliva SDI-a u zemlju, umerenim nivoom javnog duga i kredibilnom makro-ekonomskom politikom. Sa druge strane, rejting je ograničen slabim institucionalnim okvirom zemlje, niskim BDP-om zemlje po glavi stanovnika, još uvek značajnim spoljnim obavezama i visokim nivoom evroizacije.

Prema agenciji, mogućnost unapređenja kreditnog rejtinga zemlje sa trenutnih BB+ na investicioni kreditni rejting (BBB) biće razmotrena u narednih godinu dana, pod uslovom da se poboljša spoljna pozicija zemlje na temelju jačeg izvoza ili stranih direktnih investicija. Pored toga, poboljšanju kreditnog rejtinga bi pomogla jača fiskalna pozicija koja bi rezultirala nižim javnim dugom.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je deveti mesec zaredom izglasao da se referentna kamatna stopa ne menja. Odluka je podržana iako opadajućom, i dalje visokom globalnom inflacijom, očekivanjem NBS-a da će se inflacija vratiti u inflacioni cilj već u maju mesecu, uprkos neizvesnostima u pogledu cena energenata i roba na svetskim tržištima. Ranije pooštravanje putem povećanja ključne kamatne stope i povećanje stope obavezne rezerve na bankarske depozite pokazalo se kao efikasan alat transmisije monetarne politike.

Industrijska proizvodnja je nastavila da ostvaruje visoke stope rasta i u februaru (+8,4% godišnje), nakon zabeleženog rasta od 6,9% godišnje u januaru. Rastu je delimično doprinela i niska baza iz prethodne godine (februar/2023: 1,9% gng), a delimično i rast prerađivačkog sektora (+10,8% godišnje). Rastu industrije je, takođe, doprineo i sektor rudarstva (+14,9% godišnje), dok je proizvodnja električne energije bila u padu (-2,9% godišnje).

Usporavanje dinamike mesečne inflacije i efekat visoke baze (mart 2023: 16,2% godišnje) svakako su doprineli značajnom usporavanju inflacije u martu na 5% godišnje sa 5,6% godišnje u prethodnom mesecu. Ostajemo pri stavu da će inflacija ući u projektovani cilj (+3% +/-1,5pp) najdalje sredinom 2024. podržana, prosečnom poljoprivrednom sezonom, još uvek slabom privatnom potrošnjom (iako na pozitivnoj teritoriji) i slabijim sentimentom industrije.

Referentna kamanta stopa nepromenjena, ali smanjenje stope je blizu

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je deveti mesec zaredom izglasao da se referentna kamatna stopa ne menja. Odluka je podržana iako opadajućom, i dalje visokom globalnom inflacijom, očekivanjem NBS-a da će se inflacija vratiti u inflacioni cilj već u maju mesecu, uprkos neizvesnostima u pogledu cena energenata i roba na svetskim tržištima. Ranije pooštravanje putem povećanja ključne kamatne stope i povećanja stope obavezne rezerve na bankarske depozite pokazalo se kao efikasan alat transmisije monetarne politike.

NBS je uzela u obzir usporavanje globalne inflacije i rizike ocenjuje kao uravnotežene. Iako mnoge centralne banke očekuju da će se inflacija vratiti u inflacioni cilj u drugoj polovini godine, i dalje je potreban oprez, posebno u pogledu kretanja bazne inflacije, gde je rast i dalje vođen rastom zarada. Dok je Evropska centralna banka (ECB) potvrdila da će u junu smanjiti kamatnu stopu, Federalne rezerve (Fed) ostaju oprezne oko toga kada bi trebalo da počne ciklus smanjenja kamatnih stopa. Kao rezultat, RBI istraživanje je pomerio projekciju smanjenja kamatne stope sa juna na septembar mesec. NBS je takođe potvrdila da bi monetarna politika trebalo da ostane oprezna zbog rasta cena nafte na svetskim tržištima u jeku odluke zemalja OPEK+ da ograniče ponudu nafte tokom K2.

NBS očekuje dalje usporavanje inflacije i njen povratak na ciljnu inflaciju (3% +/-1,5 pp) ranije (maj) nego što se očekivalo u prethodnim projekcijama (sredinom godine). Zatim, očekuje da će inflacija pasti na oko 3% do kraja 2024. i ostati na tom nivou u srednjem roku. Ovaj trend će biti podržan restriktivnom monetarnom politikom, usporavanjem uvozne inflacije, niskom eksternom tražnjom i daljim padom inflacionih očekivanja. Inflaciona očekivanja finansijskih institucija u periodu od godinu dana, već su ušla u ciljnu inflaciju.

Što se tiče rasta BDP-a, NBS je potvrdila svoje procene o ubrzanju rasta između 3% i 4% u 2024. godini, uz podršku infrastrukturnih investicija, umerenog rasta lične potrošnje i privatnih investicija. Iako podaci o domaćoj inflaciji podržavaju smanjenje kamatne stope, nedavni podaci o inflaciji u SAD-u i promenjena projekcija RBI istraživanja o odlaganju smanjenja kamatne stope Fed-a za K3, takođe mogu uticati na odluku NBS-a. Za sada, zadržavamo naš scenario o prvom smanjenu kamate krajem K2, veoma postepenim tempom (-25bp), koja će pratiti smanjenja kamatne stope ECB-a. Svakako pratićemo izjave i Fed-a i ECB-a i odgovoriti sa novim prognozama ako bude bilo potrebno.

Devizne rezerve su u martu dostigle nivo od 24,9 mlrd evra i smanjene su u odnosu na februar (-89.3 mln evra) po osnovu neto razduženja deviznih kredita (221,7 mln evra), izmirenja ostalih deviznih obaveza i drugim osnovima (115,3 mln evra), intervencije NBS (20 mln evra). Najveći priliv u devizne rezerve u martu ostvaren je po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka (53,0 mln evra), po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, kamata i naplata kupona i drugim osnovima (82,7 mln evra), pozitivan neto efekat tržišnih faktora (287,0 mln evra), koji je u najvećoj meri rezultat rasta cene zlata za oko 8,1% i jačanja dolara prema evru za oko 0,5%. NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u martu neto kupila 20 mln evra, tako da je vrednost dinara u odnosu na evro ostala nepromenjena tokom marta. Od početka godine, NBS je kupila 320 mln evra.

Usporavanje inflacije nastavljeno na 5,0% godišnje u martu

Mesečni rast inflacije dodatno je smanjio dinamiku rasta u martu na 0,3% mesečno posle rasta od 0,6% mesečno u februaru, usled usporavanja rasta cena alkohola, pića, duvana i narkotika (+0,3% mesečno), cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,0%) i cena transporta (+0,2% mesečno). Sa druge strane cene komunikacija su porasle za 2,9% mesečno.

Cene usluga su porasle za 0,1% mesečno (februar: +0,6% mesečno), dok su cene robe porasle za 0,8% mesečno (februar: +0,3% mesečno).

Usporavanje dinamike mesečne inflacije i efekat visoke baze (mart 2023: 16,2% godišnje) svakako su doprineli značajnom usporavanju inflacije u martu na 5% godišnje sa 5,6% godišnje u prethodnom mesecu. Bazni efekat će imati dezinflatorni učinak najmanje do sredine godine. Ipak, stabilan kurs, slaba lična potrošnja, opadajuća inflatorna očekivanja i dalje restriktivna monetarna politika podjednako daju važan impuls usporavanju inflacije.

Cene hrane i bezalkoholnih pića usporile su rast na 2,9% godišnje (februar: +4,7% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su porasle za 7,6% (februar: 7,6% godišnje), cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva porasle su za 6,3% godišnje (februar: 7,5% godišnje). Cene transporta su zadržale istu stopu rasta kao i u februaru od 3,0 godišnje.

Padu inflacije potpomaže i pad uvoznih cena (-3,3%), kao i blagi rast cena industrijskih proizvođača (+0,7% mesečno).

Ostajemo pri stavu da će inflacija ući u projektovani cilj (+3% +/-1,5pp) sredinom 2024. godine, podržano prosečnom poljoprivrednom sezonom, još uvek slabom privatnom potrošnjom (iako na pozitivnoj teritoriji) i slabijim sentimentom industrije.

Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је usporila rast na 5,0% godišnje posle rasta od 5,2% u martu.

Nastavak rasta industrije, ali koncentrisan u nekoliko sektora

Industrijska proizvodnja je nastavila da ostvaruje visoke stope rasta i u februaru (+8,4% godišnje), nakon zabeleženog rasta od 6,9% godišnje u januaru. Rastu je delimično doprinela i niska baza iz prethodne godine (februar/2023: 1,9% gng), a delimično i rast prerađivačkog sektora (+10,8% godišnje). Pored toga, rast industrije je bio takođe podržan i sektorom rudarstva (+14,9% godišnje), dok je proizvodnja električne energije bila u padu (-2,9% godišnje).

Nastavak rasta prerađivačkog sektora u februaru (+10,8% godišnje), rezultat je rasta proizvodnje u čak 19 od 24 sektora (januar: 16). Međutim, kao i u januaru, kod većine sektora je prisutan efekat baze (proizvodnja duvana, tekstila, kože, papira, štampanje, hemijskih proizvoda, osnovnih metala), dok sektori koju su imali kontinuiran rast tokom 2023. i nastavili da rastu i ove godine su: proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, najviše optičkih kablova i proizvodnja motornih vozila, vozila i poluprikolica. Snažan rast ta dva sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila gde je evidentan rast globalne potražnje. Proizvodnja hrane je imala dosta neujednačene stope rasta po mesecima počevši od septembra 2023. godine, kao i proizvodnja pića (takođe od K4/2023. godine).

Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova i neizvesnosti kada će krenuti pad kamatnih stopa. Pojačane geopolitičke tenzije na Bliskom istoku izazivaju zabrinutost u pogledu snabdevanja i povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima.

Sa druge strane, sentiment indikatori pokazuju da je skori oporavak BDP-a u evrozoni verovatan, jer su ti indikatori dostigli minimalne nivoe.

Pozitivan efekat na industriju svakako će imati očekivano smanjenje kamatnih stopa od drugog kvartala (Euribora i Belibora) i značajniji oporavak kreditne aktivnosti. Od decembra 2023. uočen je blagi rast kredita ka privredi, najviše kod sektora nekretnina, građevinarstva, snabdevanje električnom energijom i gasom i i trgovine na veliko i malo.

Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) u februaru je ostvario rast od 8,8% godišnje, posle rasta od 4,1% godišnje u januaru. Nastavku rasta prometa doprineo je nastavak rasta realnih zarada tokom januara u privatnom sektoru (+8,9% godišnje), kao i povećanje zarada u javnom sektoru, povećanje penzija i minimalne zarade u prethodnom mesecu. Gledano po kategorijama proizvoda, potrošnja hrane, pića i duvana je porasla za 9,2% gng (januar: 4,7% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, takođe je porasla za 8,1% godišnje (januar: 4,7% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 9,2% (januar: +1,2% gng).

Oporavak izvoza u februaru

Izvoz je u februaru porastao za 3,2% godišnje posle pada od 1,6% godišnje u januaru i iznosio 4.7 mlrd evra. Rast izvoza u prva dva meseca rezultat je rasta izvoza ka Nemačkoj i Kini. Na rang listi pet najvećih izvoznih tržišta nalaze se Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i, po prvi put, Kina. Gledano po proizvodima, najveći rast je ostvaren kod izvoza obojenih metala, električnih mašina, aparata i uređaja, a ove godine i izvoz žitarica i voća i povrća ponovo beleži rast.

Uvoz je i dalje bio u padu u februaru (-1,3% godišnje), iako se dinamika pada usporila u poređenju sa januarom (-7,5%), jer je evidentan rast uvoza pogonskih mašina i drumskih vozila. Vrednost uvoza na kraju februara je iznosila 5.9 mlrd evra.

Deficit spoljne trgovine je iznosio 1.2 mlrd evra u prva dva meseca i pao je za 15,4% godišnje. Pokrivenost uvoza sa izvozom je iznosila 79,2% u poređenju sa 75,7% u februaru 2023. godine.

Kada su u pitanju strane direktne investicije (SDI), priliv u 2023. godini je dostigao rekordne 4.3 milijarde evra od čega 48,4% priliva je došlo iz Evropske Unije (2022: 33%), a 32,5% iz Kine (2022: 31,8%).

Kada je u pitanju struktura priliva SDI po delatnostima, najveći deo priliva se odnosi na prerađivački sektor (25%), a potom na građevinarstvo, trgovinu na veliko i malo i finansijske delatnosti.

Deficit budžeta u februaru

Nakon januarskog suficita budžeta (30,2 milijarde dinara), usledio je deficit u februaru u iznosu od 24,9 mlrd dinara. Tako visok deficit rezultat je pada prihoda budžeta (-8,3% mesečno), a rasta rashoda budžeta (+28,5% mesečno). Kada su u pitanju prihodi, njihov pad je više posledica dinamike uplate prihoda u budžet, tačnije poreza na dodatu vrednost (PDV), čija uplata ide kvartalno. Akcize beleže blagi pad, dok porez na dobit preduzeća i i porez na dohodak građana su ostvarile dobar mesečni rast od po 17,2% i 28,3% respektivno. Na strani rashoda, najveći rast su ostvarili: subvencije, transferi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i ostali rashodi.

U periodu januar-februar, nekonsolidovani budžet je bio u suficitu u iznosu od 5.3 mlrd dinara u poređenju sa deficitom budžeta u istom periodu prošle godine (3 mlrd dinara). Na strani prihoda u prva dva meseca, najveći rast je ostvaren na pozicijama: poreza na dodatu vrednost, akciza i ostalih prihoda. Na strani rashoda, najveći rast je ostvaren na pozicijama: zarade, rashodi kamata i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

U februaru 2024. godine javni dug je dostigao iznos od 36.4 mlrd evra, tj. 47,8% u odnosu na BDP (projekcija Ministarstva finansija). U odnosu na decembar 2023. javni dug je porastao za 224,5 mln evra, od čega spoljni dug je pao za 15,0 mln evra, a unutrašnji dug je porastao za 239,5 mln evra.

U periodu od 12. marta do 13. aprila, Uprava za javni dug (UJD) nije organizovala aukcije hartija od vrednosti (HOV) denominovanih u dinarima, ali je organizovala jednu aukciju HOV denominovanih u evrima (250 mln evra). Prodate su HOV u vrednosti od 66 mln evra na prinosu od 4%.

Ove godine na naplatu dospevaju dinarske i eurske HOV u vrednosti od 1.36 mlrd evra i do 11. aprila, refinansirano je 79,4% portfolija.

Prinosi na sekundarnom tržištu na najdužim dospećima su pali za oko 20bp (oktobar 2031. na 5,75%, august 2032. na 5,85%) po objavi kalendara aukcija HOV za drugi kvartal, koji ne predviđa nijednu novu emisiju HOV denominovanih u dinarima u K2. Sa druge strane, kada su u pitanju eurski denominovane HOV, UJD planira dve primarne aukcije, reotvaranje HOV ročnosti tri godine (dospeće januar 2027). Na aukciji ove obveznice održanoj 09. aprila prodato je HOV u vrednosti od 66 mln evra na prinosu od 4,00%.

Na sekundarnom tržištu primetan je pritisak na strani kupovine, tražena su sva dospeća, tako da je moguće očekivati dalji pad prinosa. Trenutno, glavni faktor za ovo je nedostatak ponude primarnih aukcija, dok će očekivane odluke NBS o referentnoj kamatnoj stopi svakako imati dodatni uticaj na trend kretanja prinosa na sekundarnom tržištu.