Ekonomski izveštaj – avgust 2024.

Rejting agencija Fitch je povećala perspektive unapređenja kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne i zadržala ga na BB+. Odluka o poboljšanju izgleda za povećanje kreditnog rejtinga Srbije doneta je na osnovu otpornosti koju je domaća ekonomija pokazala u turbulentnom periodu prethodnih godina, tokom kojih je očuvana snažna eksterna pozicija i opadajuća putanja javnog duga, uz investicioni ciklus koji bi trebalo da podrži ubrzanje privrednog rasta u kratkom i srednjem roku. Fitch očekuje nastavak ubrzanog privrednog rasta u tekućoj i narednim godinama, uz doprinos i privatnih i javnih investicija. Kada je u pitanju inflacija, očekuju njen dalji pad, što otvara prostor za nastavak ublažavanja monetarne politike. Što se tiče eksterne pozicije, očekuje se nastavak jačanja po osnovu stranih direktnih investicija, kao i nastavak opadajuće putanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), uprkos većim kapitalnim izdacima države. Prema Fitch-u, očuvano je zdravlje banaka i finansijska stabilnost, uz smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima i kreditnu aktivnost koja se oporavlja.

U avgustovskom „Izveštaju o inflaciji“, Narodna Banka Srbije (NBS) je objavila nove prognoze BDP-a i inflacije. Dosta visoke stope rasta BDP-a u prvom delu godine, podstakle su NBS da koriguje stopu rasta BDP-a sa 3,5% na 3,8% u 2024. godini. U naredne dve godine NBS očekuje ubrzanje rasta domaće ekonomije u rasponu od 4%-5% usled realizacije investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Expo 2027“, rasta domaće tražnje, rasta investicija (saobraćajna, energetska i komunalna infrastruktura), dok će neto izvoz imati negativan efekat zbog bržeg rasta uvoza od izvoza.

Kada je u pitanju projekcija inflacije, NBS očekuje da će nastaviti da se kreće u granicama ciljanog raspona (3% +/- 1,5pp), ali da će na kraju godine inflacija dostići nivo od 4,1% (majska projekcija 3,6%), a da će se zatim tokom 2025. približiti centralnoj vrednosti od 3,4%. Jednokratna poskupljenja industrijsko-prehrambenih proizvoda (hleba, kafe, konditorskih proizvoda) i pojedinih usluga (putarine, slanje paketa poštom) u julu, slabiji dezinflatorni uticaj domaće tražnje i postepeniji pad uvozne inflacije od očekivane, su razlog zašto je NBS povećala prognozu inflacije. Naša je procena da će efekat baze iz prethodne godine će imati manji dezinflatorni efekat, s obzirom na to da je već u oktobru 2023. inflacija prešla u jednocifrenu.

NBS procenjuje da neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a i dalje dolaze od geopolitičkih tenzija i posledično perspektiva globalnog privrednog rasta, kao i njihovog uticaja na svetske cene energenata i primarnih proizvoda, kao i postojanosti bazne inflacije na globalnom nivou. Od domaćih rizika NBS izdvaja: brzinu rasta domaće tražnje i uticaj vremenskih prilika na ponudu i cene voća i povrća, a za BDP i ponuda jesenjih kultura.

NBS je na julskom sastanku odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 6% da bi sagledala efekte prethodna dva smanjenja na tražnju i kreditnu aktivnosti, ali i zbog rasta inflacije u julu na 4,3% gng sa 3,8% gng u junu. Julski rast je bio podržan jednokratnim poskupljenjima prehrambenih proizvoda i određenih usluga.

U novom izveštaju “Nafta 2024, analize i prognoze do 2023.” pripremljene od strane Međunarodne agencije za energiju (IAE), globalna tržišta nafte će morati da prevaziđu bezbroj izazova u srednjoročnom periodu, jer strukturne promene menjaju tražnju za naftom i trgovinske tokove, dok bi povećanje zaliha nafte moglo potencijalno uticati na cene do kraja decenije.

Različite ekonomske perspektive zemalja u razvoju i razvijenih tržišta, kao i ubrzana primena čistih tehnologija koje štede energiju rezultiraće progresivnim usporavanjem tempa rasta tražnje za naftom, sa maksimumom koji se prema proceni ove agencije pojavljuje oko 2030. godine. Ekonomije u razvoju u Aziji, posebno Kini i Indiji, biće glavni pokretači rasta globalne potražnje za naftom, dok će potražnja za tim energentom u razvijenim ekonomijama naglo padati.

Očekuje se da će rastuće globalne zalihe nafte, predvođene proizvođačima koji nisu iz OPEK+ zemalja proizvođača „crnog zlata“ nadmašiti prognoziranu potražnju od 2025. nadalje. Očekivanje je da će i otvaranje novih kapaciteta za proizvodnju dosta usporiti u narednom periodu kao rezultat usporavanja tražnje za naftom. Sa druge strane značajan rast tražnje za tečnim prirodnim gasom i kondenzatima rezultiraće povećanjem otvaranja novih kapaciteta u proizvodnji ovih energenta za 45% u periodu do 2030. godine.

Očekuje se da će povećanje svetskog kapaciteta za proizvodnju nafte, koje predvode Sjedinjene Države i drugi proizvođači sa američkog kontinenta, nadmašiti rast tražnje u odnosu na period prognoze i povećati rezervne kapacitete u svetu na nivoe koji su bez presedana, izuzev perioda Covida-19.

Globalna potražnja za naftom će dostići oko 106 mb/d krajem decenije usled ubrzane tranzicije ka čistoj energetskoj tehnologiji. Rast prodaje električnih vozila, poboljšanja vozila i zamena nafte obnovljivim izvorima ili gasom u energetskom sektoru, značajno će ograničiti upotrebu nafte u drumskom saobraćaju i proizvodnji električne energije.

Predviđa se da će ukupna tražnja za naftom porasti za 3,2 mb/d između 2023. i 2030, podržana povećanom upotrebom mlaznog goriva i sirovina iz rastućeg petrohemijskog sektora. Potrošnja nafte, tečnog naftnog gasa (LPG) i etana će porasti za 3,7 mb/d tokom predviđenog perioda, usled rasta upotrebe tečnog gasa za čisto kuvanje.

Rast tražnje će dolaziti uglavnom od azijske ekonomije, posebno Indije i Kine. U Kini, se očekuje da će rast biti vođen petrohemijskim sektorom, jer brzo uvođenje čistih energetskih tehnologija i ogromna ulaganja u infrastrukturu brze železnice će smanjiti potražnju za transportnim gorivima. U Indiji će transportna goriva prkositi globalnom trendu i naglo rasti. Nasuprot tome, potražnja u naprednim ekonomijama nastaviće svoj decenijski pad sa 45,7 mb/d u 2023. na 42,7 mb/d do 2030. godine. Poslednji put kada je potražnja za naftom bila ovako niska je 1991. godine i tokom pandemije.

Nakon smanjenja ključne kamatne stope za 25bp na sednici u junu i julu, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je izglasao da referentna kamatna stopa ostane nepromenjena na nivou od 6,0%. Stopa na depozite je ostavljena na nivou od 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice na nivou od 7,25%. Iako je stopa inflacije u maju ušla u koridor inflacije (3% +/- 1,5pp) i nastavila da usporava na 3,8% u junu, NBS je odlučila da se uzdrži od nove odluke kako bi procenila uticaj prethodnih odluka.

Naime, iako institucija i dalje predviđa da će inflacija ostati unutar inflatornog koridora tokom 2024. i nadalje, ona podržava opreznost u vođenju monetarne politike usled povećanih geopolitičkih rizika, promenljivog raspoloženja ponude i potražnje i neizvesnog sentimenta kineske privrede, što sve zajedno ima negativan uticaj na kretanje cena energenata i drugih primarnih dobara na globalnim tržištima roba. Dalje, NBS je uzela u obzir dve vrste rizika a) globalna inflacija usporava mnogo sporijim tempom nego što se prvobitno očekivalo, što se odražava na sporije ublažavanje monetarne politike od strane vodećih centralnih banaka i b) neizvesne vremenske prilike i njihov uticaj na globalnu i lokalnu poljoprivrednu sezonu ove godine.

Julski rast inflacije prema NBS-u je privremenog karaktera, a rezultat je jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda (tj. zbog rasta cena sličnih proizvoda na svetskim tržištima ili sirovina koje su input u njihovoj proizvodnji). Ipak, inflacija će ponovo usporiti od avgusta i nadalje, zbog pada svetskih cena nafte i pada inflatornih očekivanja. NBS je ponovila svoje očekivanje o neinflatornom uticaju rasta BDP-a (K2/24: 4,2% međugodišnje, brza procena), koji je podstaknut rastom investicija (posebno infrastrukturnih) i oporavkom lične potrošnje.

Smernice u vezi sa budućom putanjom kretanja kamatne stope su slične kao na prethodnom sastanku - odluke monetarne politike zavisiće od dinamike usporavanja inflacije, vodeći računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnim ekonomskim izgledima.

S obzirom na to da je NBS u avgustovskom „Izveštaju o inflaciji“ povećala projekciju inflacije za kraj godine sa 3,6% (majska projekcija) na 4,1%, što može biti razlog da NBS bude opreznija u smanjenju referentne kamatne stope do kraja godine, razmotrićemo u narednih mesec dana da li ćemo zadržati našu projekciju ove kamate na 5,25% ili ćemo korigovati stopu blago na više.

Devizne rezerve su na kraju jula iznosile 28.1 mlrd evra (+606,8 mln evra mnm), a rast je došao od deviznih intervencija NBS-a (kupovina deviza - 465 mln evra), upravljanja deviznim rezervama, donacijama i po drugim osnovama (159,6 mln evra). Vrednost dinara u odnosu na evro ostala je nepromenjena tokom jula, a od početka godine dinar je ojačao za 0,1%. Od početka godine, NBS je neto kupila 1.56 mlrd evra (januar-jul/23: 2.45 mlrd evra).

Potrošačke cene su porasle za 0,4% u julu u odnosu na jun kada su cene usporile rast na 0,1% mesečno. Julski oporavak rasta potrošačkih cena rezultat je povećanja cena transporta (+1% mesečno), tačnije goriva zbog volatilnosti kretanja cena nafte na globalnim tržištima, rasta cena rekreacije i kulture (+3,1% mesečno), preciznije paket aranžmana, što je uobičajen sentiment tokom letnjih meseci, komunikacija (+0,8% mesečno), kao i prerađene hrane.

Naime, cene hrane, koje imaju najveće učešće u potrošačkoj korpi (31,38%) su imale 0% rasta, kao i u junu, zahvaljujući padu cena povrća (-6,3% mesečno) koje su neutralisale inflatorni efekat jednokratnih poskupljenja pojedinih kategorija prerađene hrane (hleb, kafa, konditorski proizvodi, na čije se cene odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji).

Cene roba su zadržale nisku stopu rasta (+0,1% mesečno), dok su cene usluga imale najvišu stopu rasta ove godine upravo u julu (1,2% mesečno).

Oporavak rasta mesečne dinamike cena uticao je na rast godišnje inflacije u julu (+4,3% godišnje) nakon rasta od 3,8% u junu, iako je inflacija ostala u granicama cilja (3% +/-1,5pp). Trend volatilnosti inflacije je prisutan na većini zapadnih tržišta i u najvećoj meri je rezultat volatilnosti cena nafte na svetskim tržištima uslovljene geopolitičkim rizicima, ali i volatilnosti cena usluga, nastalih zbog korekcije cena određenih usluga i rasta zarada.

I dalje očekujemo nastavak usporavanja rasta potrošačkih cena u narednim mesecima, trend podržan restriktivnom monetarnom politikom, jakim dinarom u odnosu na evro i padom inflatornih očekivanja, ali možemo očekivati slabije usporavanje rasta cena u odnosu na prvi deo godine usled blagog rasta uvozne inflacije (promenjiv sentiment inflacije u evro-zoni), neizvesne poljoprivredne sezone usled visokih temperatura, rasta domaće tražnje i manjeg dezinflatornog efekta baze iz prethodne godine.

Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 1,4% godišnje (jun: -01,% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su usporile rast na 6,0% godišnje (jun: 6,1% godišnje), kao i cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva na 4,1% godišnje (jun: 4,3% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou porasle za 6,3% (jun: 5,5% godišnje), a alkoholnih pića, duvana i narkotika su usporile rast na 6,9% godišnje (jun: 8,7%).

Cene industrijskih proizvođača iz uvoza porasle su za 0,8% godišnje (jun: -0,7% godišnje). Ukupne cene industrijskih proizvođača su porasle za 2,0% godišnje posle rasta od 0,6% u junu. Cene poljoprivrednih proizvođača su porasle za 4,3% u junu, a najviše cene voćarsta i vinogradarstva, posle pada od -2% godišnje u maju.

Uzevši u obzir sve gore navedeno, korigovali smo projekciju inflacije sa 3% na 4% na kraju 2024. godine. Iako je projekcija nešto viša od ranijih očekivanja, ona je refleksija slabijeg usporavanja inflacije u evrozoni od inicijalno očekivane.

Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је zadržala nepromenjenu stopu rasta od 5,1% godišnje u junu.

Industrijska proizvodnja je nastavila volatilan trend, tako da je posle pada u maju (-1,1% godišnje), ostvarila rast od 2,0% godišnje u junu. Oporavak industrijske proizvodnje u junu je, kao i u prethodnom mesecu pad industrije, rezultat pravca kretanja prerađivačkog sektora. U junu je prerađivački sektor porastao za 2,6% godišnje, a sektor rudarstva je nastavio rast od 15,2% godišnje. Proizvodnja električne energije je i dalje bila u padu (-7,6% godišnje).

Kada analiziramo podatke od početka godine, podaci pokazuju drugu sliku. Naime, u periodu januar-jun, prerađivački sektor je porastao za 2,8% godišnje (januar-jun/23: -1,0%), proizvodnja električne energije je pala za 4,7% godišnje (januar-jun/23: -4,2%), dok je rudarstvo poraslo za 10,5% (januar-jun/23: -0,5%).

Analiza prerađivačkog sektora pokazuje da je od ukupno 24 sektora, 13 ostvarilo rast u junu, dok je u maju rast zabeležilo 6 sektora. Oporavak rasta većeg broja sektora u junu i dalje je pod uticajem efekta baze, dok je za viši rast od početka godine uglavnom zaduženo nekoliko sektora, a to su: proizvodnja hrane (bolja poljoprivredna sezona ove godine u odnosu na 2023. godinu), proizvodnja papira i proizvoda od papira, štampanje i umnožavanje audio i video zapisa i proizvodnja električne opreme, koje su ostvarile umerene stope rasta, dok je proizvodnja osnovnih metala evidentirala izuzetno veliki rast (delimično i efekat baze). Međutim, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je, ipak, ključni nosilac rasta cele industrijske proizvodnje i tokom 2023. i tokom ove godine. Snažan rast ovog sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila gde je evidentan rast globalne potražnje.

Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova, iako je u junu krenuo pad kamatnih stopa. Sentiment indikatori evrozone (PMI manfacturing and services) su ostali nepromenjeni u julu (45,8%) u odnosu na najniži nivo ove godine iz prethodnog meseca. Generalno, slab sentiment industrije u evrozoni kod većine zemalja je podržan padom novih porudžbina, što je dovelo do toga da fabrike zavise od završavanja zaostalih ponuda iz prethodnog perioda i na taj način spreče strmiji pad proizvodnje. U međuvremenu, niža potražnja za kapacitetima navela je preduzeća da smanje svoju neto zaposlenost na početku trećeg kvartala, beležeći najoštriji pad u godini, a istovremeno smanjujući nivoe kupovine. Kada su u pitanju cene, inflacija ulaznih troškova porasla je na jednogodišnji maksimum, ali je ostala ispod dugoročnog trenda, a fabrike su se uzdržale od prenošenja većeg tereta troškova na klijente.

Dakle, sa jedne strane, očekivan nastavak smanjenja kamatnih stopa u EU bi trebalo da ima pozitivan efekat na rast ekonomije, a sa druge strane, pojava iznova novih geopolitičkih rizika slabi ekonomske perspektive evrozone, sa uticajem na domaću industriju i izvoz.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS) Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.