Ekonomski izveštaj - decembar 2024

• Na pragu ulaska u 2025. godinu možemo reći da je domaća ekonomija uspela ove godine da se izbori sa izazovima dinamične globalne geopolitičke scene i usporavanjem ekonomije evrozone, našeg ključnog spoljno-trgovinskog partnera i investitora. 
• Naime, zahvaljujući dobroj fiskalnoj poziciji, stvoren je interni resurs (pored sredstava prikupljenih iz ino-kredita i emitovanjem obveznica na domaćem i međunarodnom tržištu) da se izbegne usporavanje rasta BDP-a, što bi bio uobičajen trend ukoliko bi ekonomija evrozone usporila rast. Državne investicije u infrastrukturu i privatne investcije kroz priliv SDI-a su potpomogle rast domaće ekonomije, ali i privatna potrošnja usled korekcije zarada za rast inflacije, priliva doznaka iz inostranstva i rasta zarada u uslužnom sektoru usled slabije ponude radne snage u odnosu na tražnju. Izvoz je ove godine usporavao, a kao posledica slabije izvozne tražnje zemalja evrozone.
• Interesantno, industrijska proizvodnja je, kao i BDP, imala drugačiji trend kretanja u odnosu na industriju evrozone koja je je u padu poslednjih godinu dana. Usled geografske diversifikacije stranih direktnih investicija (SDI) i jačanja priliva SDI iz Kine, omogućen je rast proizvodnje u određenim sektorima (proizvodnja osnovih metala, auto industrija, najviše auto-komponente, optički kablovi itd). Dakle, rast industrije je bio skoncentrisan u nekoliko sektora.
• Kada je u pitanju 2025, naše je očekivanje da će se rast BDP-a nastaviti i da će za celu godinu iznositi 4,3% godišnje. Ključni generator rasta će opet biti infrastrukturne investicije, ali i privatne investicije podstaknute prilivom SDI-a, vrlo moguće iz novih zemalja i novih industrija, a kao rezultat dobijanja prvog investicionog rejtinga (BBB-). Svakako rastu će doprineti i nastavak rasta kredita usled pada kamatnih stopa. Što se tiče privatne potrošnje, očekujemo ipak usporavanje u 2025. jer će usporiti rast zarada, a kao posledica usporavanja rasta inflacije.
• Očekujemo da će inflacija nastaviti da usporava rast na 3,5% na kraju 2025. godine.
• I dalje postoje eksterni rizici u pogledu ostvarenja projekcija inflacije i BDP-a, a odnose se na faktore u međunarodnom okruženju (geopolitika, protekcionističke mere koje uvode EU ka Kini i obratno, najava rasta carina SAD na uvoz određenih proizvoda iz Kine i EU, perspektive rasta globalne ekonomije, kretanja cena energenata i primarnih proizvoda na globalnim tržištima). Kada su u pitanju domaći rizici ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a, izdvajamo uticaj vremenskih prilika na ponudu i cene voća i povrća i jesenje kulture, brzinu rasta domaće tražnje i samim tim i rast investicija.
• Pozitivan efekat na finansijsko tržište i percepciju rizika investitora će imati novi, nefinansijski aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji važi od 2025. godine. U pitanju je trogodišnji Instrument za koordinaciju politike i usmeren je na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, održavanje fiskalne discipline i silazne putanje javnog duga i daljeg jačanja otpornosti sektora energetike i stvaranja prostora za realizaciju investicionih potreba u tom sektoru.
• Takođe, EU je odobrila reformsku agendu zemlje u okviru programa Razvoj Zapadnog balkana, na taj način stavljajući na raspolaganje 1,58 mlrd evra koji mogu biti povućeni do kraja 2027. godine.

• Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 5,75%, nakon što je stopa tri puta smanjivana u junu, julu i septembru, svaki put za 25bp, dok je promena ove stope pauzirana od oktobra. Odluka je zasnovana na očekivanju te institucije da će dosadašnja smanjenja kamatnih stopa imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu, ali i stavu NBS da bi neizvesnosti u vezi sa za geopolitičkim tenzijama mogle imati uticaj na makroekonomska kretanja.
• Nepredvidiva makroekonomska dešavanja u međunarodnom okruženju mogu uticati na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda.
• Odluka NBS za nas nije iznenađenje, i mi i dalje verujemo da će stopa ostati nepromenjena tokom K1 2025, pa čak i kasnije. Zašto? I pored naših očekivanja da će inflacija nastaviti da usporava 2025. godine, inflatorni rizici su i dalje prisutni u vidu neizvesnog kretanja cena energenata i roba na međunarodnim tržištiima i neizvesne poljoprivredne sezone. Snažan ekonomski rast sa projektovanim rastom BDP-a od 4,3% u 2025. ne podržava značajno smanjenje stope. Na kraju, ostajemo pri projekciji ključne stope za 2025. godinu na nivou od 5%.
• Nedavno unapređenje kreditnog rejtinga zemlje od strane rejting agencije Standard&Poor's na BBB-, pozitivno će uticati na smanjenje premije rizika i bolje uslove finansiranja koji će se preliti na rast privrede.
• Smernice u pogledu budućeg kretanja kamatne stope su sledeće: NBS će pratiti kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu, tako da će naredne odluke o monetarnoj politici zavisiti od novih podataka, a naročito podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će nastojati da obezbedi održavanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
• Devizne rezerve su na kraju oktobra iznosile 28,7 mlrd evra (+416,6 mln evra mesečni rast), a rast je generisan intervencijma NBS na deviznom tržištu (265 mln evra) i upravljanjem deviznim rezervama, po osnovu donacija i drugim osnovama (102,7 mln evra). Na rast deviznih rezervi NBS je uticalo i jačanje dolara prema evru na međunarodnom tržištu u iznosu od 268,1 mln evra.
• Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su neto razduženjem države po osnovu deviznih kredita u ukupnom iznosu od 219,2 mln evra.
• Od početka godine dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,2%. NBS je od početka 2024. godine neto kupila 2,3 mlrd evra radi održavanja stabilnosti deviznog kursa (11M/23: 3,4 milijarde evra).

• Mesečna inflacija je ponovo usporila rast u novembru na 0,3% mnm posle rasta od 0,6% mesečno usled usporavanja rasta cena usluga (+0,2% mnm) nakon rasta od 0,8% mesečno u prethodnom mesecu, kao i sporijeg rasta cena roba (+0,3% mnm) nakon 0,5% mnm rasta u oktobru.
• Veliki broj proizvoda i usluga su usporili rast tokom novembra. Cene hrane i bezalkoholnih pića (sa 31,38% učešća u korpi) su usporile rast u novembru (+0,3% mnm) u poređenju sa prethodnim mesecom (+0,6% mnm), kao i cene odeće (+0,9% mnm) nakon rasta od 1,9% mnm u oktobru mesecu. Volatilne cene nafte su uticale na blagi rast cena transporta (+0,4% mnm) nakon rasta od 0,3% mnm u oktobru.
• Usporavanje mesečne inflacije je rezultiralo usporavanjem inflacije na godišnjem nivou na 4,3% godišnje (oktobar: 4,5% godišnje), iako su cene hrane i dalje beležile blag rast od 4,6% gng (oktobar: 4,4% gng). Sa jedne strane, trend usporavanja rasta cena hrane je prisutan ove godine kada se uporede podaci sa novembrom 2023. godine (+9,3% gng), a sa druge strane, očigledan je novi trend rasta cena hrane od leta usled suše i pada prinosa određenih kultura.
• Cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su značajno usporile rast na 3,2% godišnje (oktobar: 6,3% godišnje), dok su cene opreme za stan i tekuće održavanje porasle za 6,2% godišnje (oktobar: 5,2% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou porasle za 0,4% (oktobar: -1,5% godišnje) zbog rasta cena energenata na globalnim tržištima, dok su cene alkoholnih pića, duvana i narkotika iako zadržale visoku stopu rasta (7,7% godišnje) usporile rast u poređenju sa oktobrom (+8,8%).
• Cene industrijskih proizvođača iz uvoza su nastavile pad i u novembru (-0,1% gng) nakon pada od 0,4% godišnje u prethodnom mesecu usled usporavanja rasta cena u evrozoni. Cene industrijskih proizvođača (ukupno) su porasle za 0,8% godišnje u novembru nakon 0,4% rasta u oktobru.
• Cene poljoprivrednih proizvođača su ponovo ubrzale rast u oktobru (+11,4% gng) u poređenju sa rastom od 7,5% gng u septembru, a najviše su porasle cene u ratarstvu (+17,2% godišnje).
• S obzirom na to da su cene nafte na globalnim tržištima nastavile volatilan trend i tokom novembra (u manjem rasponu u poređenju sa oktobrom) i da će se volatilnost nastaviti (iako na nešto nižim nivoima), možemo očekivati da cene transporta ostanu na mesečnom nivou volatilne naviše. Dakle, cene energenata i povišene cene hrane, kako na domaćem tako i na globalnom tržištu, će stvarati inflatorni pritisak.
• Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је blago usporila rast na 5,4% gng u novembru posle rasta od 5,5% godišnje u oktobru.

• Industrijska proizvodnja je ostvarila rast u oktobru od čak 8,1% godišnje (septembar: +4,6% godišnje), što je najviša stopa rata od februara (+8,4% godišnje). Snažnom rastu industrije najviše su doprineli prerađivački sektor (+9,1% gng) i proizvodnja električne energije (+7,8%). Proizvodnja električne energije bila je cele godine u padu usled suše i loših hidrometeroloških uslova, izuzev u januaru kada je taj sektor ostvario rast od 11,7%. Nakon solidnog rasta sektora rudarstva tokom cele godine, ovaj sektor je usporio rast na 0,4% (septembar: +13,1%).
• Kada analiziramo podatke od početka godine, prerađivački sektor je porastao za 4,8% (januar-oktobar/23: +0,3%), proizvodnja električne energije je pala za 5,9% (januar-oktobar/23: +13,6%), dok je rudarstvo poraslo za 7,4% (januar-oktobar/23: +1,6%).
• Analiza prerađivačkog sektora pokazuje da je od ukupno 24 sektora, 16 ostvarilo rast u oktobru, dok je u septembru rast zabeležilo 14 sektora. Rast većeg broja sektora i dalje je pod uticajem efekta baze. Za viši rast od početka godine uglavnom je zaduženo nekoliko sektora, a to su: proizvodnja hrane, proizvodnja papira i proizvoda od papira, proizvodnja nafte, proizvodnja vozila i proizvodnja metalnih proizvoda, koji su ostvarili umerene stope rasta, dok je proizvodnja osnovnih metala evidentirala izuzetno veliki rast (delimično i efekat baze). Vidan je i oporavak proizvodnje gume i proizvoda od plastike. Međutim, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je, ipak, ključni nosilac rasta cele industrijske proizvodnje i tokom 2023. i tokom ove godine, a kao rezultat ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila.
• U poređenju sa industrijom evrozone koja je u padu poslednjih godinu dana, domaća industrijska proizvodnja pokazuje bolje rezultate, najviše zbog snažnog priliva stranih direktnih investicija od 2020. godine koje podjednako dolaze iz Evropske unije i sve više iz Republike Kine, ali i oporavka rasta kredita usled pada kamatnih stopa.
• Uprkos rastu realnih zarada od 8,4% u septembru (avgust: +7,7% godišnje), promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je i u oktobru beležio niske stope rasta (+3,4%) posle septembarskih 3,1% gng. U poređenju sa prvim delom godine, niska stopa rasta prometa u trgovini na malo može se objasniti delimično manjim efektom baze iz prethodne godine, a delimično i većim usmeravanjem rasta zarada u štednju (oktobar: nominalan rast od 10,4% godišnje) umesto u potrošnju.
• Potrošnja hrane, pića i duvana je ostvarila najnižu stopu rasta ove godine od 2,5% godišnje (septembar: 2,8% godišnje gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila je usporila rast na 5,8% gng (septembar: +6,5% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 0,7% gng (septembar: -1,9% godišnje).
• Nezaposlenost je i dalje na silaznoj putanji, pa je u K3 ta stopa iznosila 8,1% (K3/2023: 9%), što je najniža stopa u periodu posle korone. Ta stopa je niža i u poređenju sa K2 (8,2%), što predstavlja najnižu stopu nezaposlenosti u periodu posle korone. U samoj anketi o radnoj snazi nema mnogo detalja šta je uzrok tako niske stope nezaposlenosti, pretpostavljamo da je ubrzanje radova na infrastrukturi angažovalo određeni broj radne snage u građevinarstvu i, naravno, sezonski poslovi u poljoprivredi.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.