Ekonomski izveštaj – jul 2024.

U skladu sa očekivanjima tržišta, Evropska centralna banka (ECB) je na julskom sastanku zadržala kamatnu stopu na 4,25%, koja je u junu smanjena za 25 baznih poena.

ECB nije dala jasne signale kada se očekuje sledeće smanjenje kamate, ali je ponovila da će buduće odluke zavisiti od novih ekonomskih podataka. RBI Istraživanje i dalje očekuje smanjenje ECB kamate za po 25bp na septembarskom sastanku, kao i tokom K4.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je doneo odluku o uspešnom završetku trećeg (pretposlednjeg) razmatranja rezultata ekonomskog programa Republike Srbije u okviru stendbaj aranžmana. Taj aranžman je inicijalno potpisan decembra 2022. godine u vrednosti od 2,4 milijarde evrai, i u trajanju od 24 meseca. Aranžman predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike.

Pozitivna ocena Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda o ostvarenim rezultatima u okviru programa omogućila je povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra (316,46 miliona specijalnih prava vučenja), pored sredstava koja su postala dostupna po okončanju drugog razmatranja (316,53 miliona specijalnih prava vučenja), a koja nisu povučena. S obzirom na akumuliranje znatnog iznosa deviznih rezervi, kreiranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, aranžman će nastaviti da se tretira kao aranžman iz predostrožnosti (tj. bez namere da se sredstva koriste osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje).

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je drugi put zaredom smanjenje referentne kamatne stope za 25bp na 6,0%, nakon što je ciklus smanjenja kamate započet na junskom sastanku (-25bp na 6,25%). Kamatna stopa na depozitne olakšice je smanjena na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice na 7,25%.

S obzirom na to da je naše očekivanje bilo da će NBS sa monetarnim odlukama pratiti dinamiku smanjenja kamate ECB-a, a da se desilo upravo suprotno, tj. da je smanjenje usledilo odmah u julu posle prvog smanjenja kamate u junu, prognoza referentne kamatne stope za kraj godine je korigovana sa 5,75% na 5,25%. Dakle, sada očekujemo dinamičnije smanjenje referentne kamatne stope u odnosu na prethodnu projekciju.

Slabija mesečna dinamika cena i još uvek visok bazni efekat (jun: 13,7% godišnje) podržali su trend dezinflacije na 3,8% godišnje u junu nakon rasta od 4,5% u maju, tako da je inflacija ostala u granicama cilja (3% +/-1,5pp).

Industrijska proizvodnja je ponovo pala u maju (-1,1% godišnje), nakon oporavka rasta u aprilu (+2,9% godišnje). Pad industrije u maju, nije baš uobičajen trend, gledajući period od 2014. godine, izuzev kriznih godina (velike poplave 2014. godine i zdravstvena kriza 2020). Slabe performanse industrijske proizvodnje u maju usledile su zbog pada prerađivačkog sektora (-2% godišnje) i nastavka pada proizvodnje električne energije (-9,1% godišnje). Sektor rudarstva ostvario je rast od čak 28,9% godišnje (april: 6,1%).

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je drugi put zaredom smanjenje referentne kamatne stope za 25bp na 6,0%, nakon što je ciklus smanjenja kamate započet na junskom sastanku (-25bp na 6,25%). Kamatna stopa na depozitne olakšice je smanjena na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice na 7,25%. Nastavak smanjenja kamatne stope rezultat je procene NBS-a o nastavku smanjenja kako domaće (jun: +3,8% godišnje), tako i globalne inflacije, ali i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera.

Dok je domaća inflacija ušla u inflacioni cilj (3% +/-2,5pp) u maju, usporavanje globalne inflacije ide nešto sporije. Kod dosta zemalja inflacija još uvek nije ušla u cilj, iako mu se približava. Očekuje se da će kod većine zemalja inflacija ući u okvire cilja do kraja ove ili u prvoj polovini 2025. godine. Posledično, NBS očekuje da će uvozne cene, kao i opadajući trend kretanja cene nafte na globalnim tržištima imati pozitivan efekat na nastavak usporavanja domaće infacije u narednim mesecima.

Evropska centralna banka (ECB) je smanjila kamatnu stopu na junskom sastanku za 25bp, a naredno smanjenje se očekuje u septembru, što će zajedno sa padom domaće referentne kamatne stope imati pozitivan efekat na blago smanjenje kamata na kredite i podstaći kreditnu aktivnost. Kažemo, blago smanjenje, jer na ukupan trošak kamate utiču i drugi faktori.

NBS smatra da će inflacija ostati u granicama cilja u celom horizontu projekcije, čemu će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, snižena uvozna inflacija i pad inflacionih očekivanja.

Prema NBS-u, visoka stopa rasta BDP-a od čak 4,7% u K1, čijem rastu je doprinela infastrukturna aktivnost i rast lične potrošnje usled rasta zarada u privatnom i javnom sektoru, i rasta penzija, povećava verovatnoću da bi rast BDP-a u ovoj godini mogao biti veći od majske projekcije od 3,5%. Mi smo odlučili da povećamo projekciju BDP-a sa 3,5% na 3,8% u 2024. godini podržano padom kamata i očekivanim nastavkom oporavka kreditne aktivnosti, pored nastavka rasta državnih i privatnih investicija i rasta lične potrošnje.

Kada su u pitanju buduće odluke, NBS naglašava da će njihovo donošenje zavisiti od novih ekonomskih podataka kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu.

S obzirom na to da je naše očekivanje bilo da će NBS sa monetarnim odlukama pratiti dinamiku smanjenja kamate ECB-a, a da se desilo upravo suprotno, tj. da je smanjenje usledilo odmah u julu posle prvog smanjenja kamate u junu, prognoza referentne kamatne stope za kraj godine je korigovana sa 5,75% na 5,25%. Dakle, sada očekujemo dinamičnije smanjenjenje referentne kamatne stope u odnosu na prethodnu projekciju.

NBS je ubrzala smanjenje kamatne stope, usled bržeg usporavanja domaće inflacije, ali i očekivanja o većem pozitivnom efektu uvoznih cena i cena nafte (usled njihovog pada) na sporiji rast domaćih cena. Sa druge strane, želja NBS-a je da se ubrza kreditna aktivnost i dodatno osnaži i aktivnost privrede.

Devizne rezerve su u junu dostigle nivo od 27.5mlrd evra (+2.3 mlrd evra mnm), a rast dolazi od emisije 10-godišnjih dolarskih održivih evroobveznica (Sustainability Bond) RS međunarodnom finansijskom tržištu (1.4 mlrd evra), intervencija NBS (kupovina deviza -530,0 mn evra), deviznih kredita (223,3 mn evra) i po drugim osnovama (156,6 mln evra).

Mesečna dinamika inflacije usporila je tempo na 0,1% mesečno u junu mesecu sa 0,4% mesečno koliko je iznosila u maju usled pada cena transporta (-1,3% mnm) posle rasta od 0,7% mnm u maju. To je prvi pad tih cena ove godine i rezultat je pada cena nafte na globalnom tržištu. Dalje, rast su usporile cene alkoholnih pića, duvana i narkotika na 0,3% mnm (maj: + 1,9% mnm), kao i cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva na 0,1% mnm (maj: +0,6% mnm). Sa druge strane, cene rekreacije su ostvarile rast od 1,9% mesečno, a najviše cene paket aranžmana, budući da je sezona godišnjih odmora.

Slabija mesečna dinamika cena i još uvek visok bazni efekat (jun/23: 13,7% godišnje) podržali su trend dezinflacije na 3,8% godišnje u junu nakon rasta od 4,5% u maju, tako da je inflacija ostala u granicama cilja (3% +/-1,5pp). Iako je usporavanje inflacije u ovoj meri u junu pomalo iznenadilo tržište, niska inflacija je najviše podržana padom cena nafte i naftnih derivata. Svakako, pozitivan efekat su imali restriktivna monetarna politika, pad uvoznih cena, pad cena hrane, jak dinar u odnosu na evro i pad inflatornih očekivanja. Trend dezinflacije će u narednim mesecima biti dodatno podržan očekivanom prosečnom poljoprivrednom sezonom, usporavanjem rasta cena hrane i transporta i baznim efektom najmanje do kraja K3.

Cene hrane i bezalkoholnih pića su pale za 0,01% godišnje, kao rezultat pada cena povrća (dobra poljoprivredna sezona) i pada cena ulja i masti i efekta baze. Cene hrane su ostvarile maksimalan rast u martu 2023. godine od čak 25,4% godišnje. Cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su usporile rast na 6,1% godišnje (maj: 5,6% godišnje), kao i cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva na 4,3% godišnje (maj: 5% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou porasle za 5,5% (maj: 7,1% godišnje). Cene alkoholnih pića, duvana i narkotika drže nešto višu stopu rasta od 8,7% godišnje usled rasta akciznih stopa.

Cene industrijskih proizvođača iz uvoza pale su za 0,7% godišnje (april: -1,7% godišnje), usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni. Ukupne cene industrijskih proizvođača su porasle za 0,6% u junu posle rasta od 0,4% godišnje. Cene poljoprivrednih proizvođača su pale za 2% godišnje u maju (april:- 7,9% godišnje).

Mišljenja smo da će inflacija pasti na nivo od 3% do kraja godine uz podršku prosečne poljoprivredne sezone, pada cena hrane i energenata. Do septembra će efekat baze (više stope inflacije u prethodnoj godini) uticati na brže usporavanje rasta cena, dok od oktobra očekujemo stabilizaciju rasta, jer će i baza biti niža.

Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је blago porasla na 5,1% godišnje u junu posle rasta od 5% godišnje u maju.

Industrijska proizvodnja je ponovo pala u maju (-1,1% godišnje), nakon oporavka rasta u aprilu (+2,9% godišnje). Pad industrije u maju, nije baš uobičajen trend, gledajući period od 2014. godine, izuzev kriznih godina (velike poplave 2014. godine i zdravstvena kriza 2020). Slabe performanse industrijske proizvodnje u maju usledile su zbog pada prerađivačkog sektora (-2% godišnje) i nastavka pada proizvodnje električne energije (-9,1% godišnje). Sektor rudarstva ostvario je rast od čak 28,9% godišnje (april: 6,1%).

Kada analiziramo podatke od početka godine, podaci pokazuju drugu sliku. Naime, u periodu januar-maj, prerađivački sektor je porastao za 2,7% godišnje (januar-maj/23: -1,3%), proizvodnja električne energije je pala za 21,1% (januar-maj/23: -2,1%), dok je rudarstvo poraslo za 9,9% (januar-maj/23: +5,4%).

Analiza prerađivačkog sektora pokazuje da je od ukupno 24 samo šest sektora ostvarilo rast u maju, dok je u aprilu rast zabeležilo čak 20. Rast velikog broja sektora u aprilu bio je generisan u najvećoj meri efektom baze, dok je za viši rast od početka godine uglavnom zaduženo nekoliko sektora, a to su: proizvodnja papira i proizvoda od papira, štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, proizvodnja metalnih proizvoda i proizvodnja električne opreme, koje su ostvarile umerene stope rasta, dok je proizvodnja osnovnih metala evidentirala izuzetno veliki rast (delimično i efekat baze). Međutim, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je ipak ključni nosilac rasta cele industrijske proizvodnje i tokom 2023. i tokom ove godine. Snažan rast ovog sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila gde je evidentan rast globalne potražnje.

Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova, iako je u junu krenuo pad kamatnih stopa. Sentiment indikatori evrozone u junu pokazuju novo usporavanje, na šta su delimično uticalii prevremeni parlamentarni izbori u Francuskoj i neizvenosti oko ishoda izbora, ali još više, povećanje carinskih tarifa Evropske uniije na uvoz električnih vozila iz Kine. Ta odluka nije naišla na dobar prijem privrede u Evropi, s obzirom na to da dosta kompanija ima svoje proizvodne kapacitete u Kini, ali i da protekcionističke mere nisu dobar put za rešavanje slabe konkurentnosti automobilske industrije u Evropi.

Dakle, sa jedne strane, očekivan nastavak smanjenja kamatnih stopa u EU bi trebalo da ima pozitivan efekat na rast ekonomije, a sa druge strane, pojava iznova novih geopolitičkih rizika slabi ekonomske perspektive.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS) Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.