Ekonomski izveštaj – jun 2024.

ECB je korigovala projekcije BDP-a i inflacije tako da je povećala prognozu rasta BDP-a sa 0,6% na 0,9% u 2024. godini, a smanjila prognozu za 2025. godinusa 1,5%na 1,4%.Prognoza kretanja inflacije je povećana sa 2,3% na 2,5% za kraj ove godine i sa 2% na 2,2% za kraj 2025. godine.

Bolji ekonomskirast, ali i nešto veće pretpostavke o cenama energije verovatno stoje iza revizijeprognoze inflacijenaviše. Međutim, srednjoročni izgledi ECB-a se zbog toga nisu značajno promenili.

Predsednica ECB-a Kristina Lagard je naglasila da će inflacija ostati iznad granice cillja do kraja sledeće godine. Dakle, putanja inflacije će moguće ostati nestabilna i pod uticajem očekivanihi neočekivanihudara.

Prema Lagardovoj, donošenje odluke o daljem smanjenju kamatnih stopa, zavisiće od novih podataka a najviše perspektive inflacije, bazne inflacijei snage transmisije monetarne politike. Posledično, možemo očekivati da smanjenje kamate neće ići tako brzo.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je smanjenje referentne kamatne stope (-25bp) na 6,25%, smanjenje kamatne stope na depozite na 5,00%, kao i stope na kreditne olakšice na 7,50%. Nakon kumulativnog povećanja stope za 550bp (od aprila 2021) i zaustavljanja povećanja kamatne stope od jula 2023. godine, NBS je krenula sa ciklusom smanjenja kamatne stope. Odluka je podržana usporavanjem inflacije ove godine i vraćanjem inflacije u koridor u maju (4,5%). Smernice za buduće smanjenje stope su sledeće: odluke monetarne politike zavisiće od dinamike usporavanja inflacije, vodeći računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnim ekonomskim izgledima. Očekujemo oprezan tempo smanjenja stope sa sledećim smanjenjem koji će doći na jesen (-25bp), verovatno u septembru, i još jedno smanjenje kamate za 25p na 5,75% na kraju godine.

Inflacija je ušla u granice cilja (3% +/-1,5pp) u maju (4,5%) prvi put od avgusta 2021. Ovo je postignuto zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici, padu cena energenata i hrane, jakom dinaru u odnosu na evro i padu inflatornih očekivanja. Trend dezinflacije će u narednim mesecima biti dodatno podržan očekivanom prosečnom poljoprivrednom sezonom, usporavanjem rasta cena hrane i transporta i baznim efektom najmanje do kraja K3.

Referentna kamatnastopa smanjena za 25bp na 6,25%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je smanjenje referentne kamatne stope (-25bp) na 6,25%, smanjenje kamatne stope na depozite na 5,00%, kao i stope na kreditne olakšice na 7,50%. Nakon kumulativnog povećanja stope za 550bp (od aprila 2021) i zaustavljanja povećanja kamatne stope od jula 2023. godine, NBS je krenula sa ciklusom smanjenja kamatne stope. Odluka je podržana usporavanjem inflacije ove godine i vraćanjem inflacije u koridor (3% +/-1,5pp) u maju (4,5%). Takođe, ovoj odluci je doprinelo usporavanje globalne inflacije. Prema istraživanju Bloomberga, tržište je uglavnom očekivalo odluku, odnosno 11 od 17 analitičara očekivalo je smanjenje stope.

Kako se navodi u zapisniku, NBS ne očekuje značajniji rast uvoznih cena, ali će obratiti pažnju na sve faktore na strani ponude i tražnje koji bi mogli da utiču na inflaciju u narednom periodu. Ti elementi će odrediti buduće odluke monetarne politike. Institucija očekuje dalje usporavanje inflacije, tako da bi početkom 2025. godine dostigla nivo od 3%.

Očekuje se da će smanjenje ključne stope, zajedno sa nedavnim smanjenjem kamatne stope Evropske centralne banke (-25bp), podržati postepeni rast kreditne aktivnosti i domaće tražnje, ali da neće imati uticaja na inflaciju. Takođe, NBS ne očekuje da će kretanje svetskih cena nafte ugroziti pad inflacije. Na osnovu prognoza cena nafte "relevantnih institucija", verovatan je dalji pad cena nafte na svetskim tržištima, uprkos privremenim skokovima izazvanim geopolitičkim rizicima. NBS ne očekuje da će postojati značajniji rizici za povećanje inflacije usled oporavka rasta BDP-a (K1/24: 4,7% međugodišnje), koji je vođen investicijama (posebno infrastrukturnim) i lične potrošnje.

Smernice za buduće smanjenje stope su sledeće: odluke monetarne politike zavisiće od dinamike usporavanja inflacije, vodeći računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnim ekonomskim izgledima. Očekujemo oprezan tempo smanjenja stope sa sledećim smanjenjem koji će doći na jesen (-25bp), verovatno u septembru, i još jedno smanjenje kamate za 25p na 5,75% na kraju godine.

Devizne rezerve su u maju dostigle nivo od 25.2 mlrd evra i povećane su u odnosu na april (+27,9 mln evra) po osnovu intervencija Narodne banke Srbije u iznosu od 130,0 miliona evra, prodajom deviznih državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, upravljanjem deviznim rezervama, donacijama i drugim osnovama u ukupnom iznosu od 189,4 miliona evra. Ti prilivi su bili više nego dovoljni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi realizovane neto razduženjem države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 259,4 miliona evra i drugim osnovama u iznosu od 48,7 miliona evra.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto kupila 105 mln evra, tako da je vrednost dinara u odnosu na evro ostala nepromenjena tokom maja. Od početka godine, NBS je kupila 635 mln evra (januar-maj/23: 1.3 mlrd evra).

5Inflacija se vratila u granice inflacionog cilja, prvi put od avgusta 2021. godine

Mesečna dinamika inflacije usporila je tempo na 0,4% mesečno u maju nakon rasta od 0,7% mesečno u aprilu zbog pada cena hrane i bezalkoholnih pića (-0,2% mesečno) i usporavanja rasta cena transporta za 0,7% mesečnonakon 1,7% mesečnog rasta u prethodnom mesecu. Cene robe su u maju porasle za samo 0,2% mesečno nakon prosečnog rasta od 0,4% u periodu januar-april, dok su usluge imale prilično snažan rast (+0,9% mesečno)u odnosu na prosečnustopu rastaod 0,5% u prva četiri meseca. Ne smatramo to zabrinjavajućim, jer je rast proizašao iz povećanja cena smeštaja koje imaju samo 0,49%učešćau potrošačkoj korpi i premije osiguranja vozila koje imaju1,10% učešća upotrošačkoj korpi.

Usporavanjerasta inflacijeu majui još uvek visok bazni efekat (maj: 14,8% međugodišnje) podržali su trend dezinflacije na 4,5%, nakon što je godišnja inflacija stagnirala u martu i aprilu nanivou od5%. Posledično, inflacija je ušla u granice cilja (3% +/-1,5pp) prvi put od avgusta 2021. Ovo je postignuto zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici, padu cena energenata i hrane, jakom dinaru u odnosu na evro i padu inflatornih očekivanja. Trend dezinflacije će u narednim mesecima biti dodatno podržan očekivanom prosečnom poljoprivrednom sezonom, usporavanjem rasta cena hrane i transporta i baznim efektom najmanje do kraja K3.

Cene hrane i bezalkoholnih pića su usporile rast na čak 1,3% godišnje (april: +2,9% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva suusporile rast na 5,6% (april: 7,7% godišnje), cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva su takođe usporile rast na5% godišnje (april: 5,7% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou porasle za 7,1% godišnje (april: 4,5% godišnje), ali najviše zbog efekta baze (maj/23: -0,6% godišnje).

Cene industrijskih proizvođača iz uvoza pale su za 1,7% godišnje (april: 2,6% godišnje), usled nastavka usporavanja rasta cena u evrozoni.Ukupne cene industrijskih proizvođača su nastavile da usporavaju dinamiku rasta u maju (+0,4%) posle aprilskog rasta od1,3%. Cene poljoprivrednih proizvođača su pale za 7,9% godišnje u aprilu(mart: -12,4% godišnje).

Iako i dalje postoje inflatorni faktori koji se ne mogu zanemariti (geopolitički sentiment koji utiče na promenjivost cena energenata, oporavak dinamike lične potrošnje), mišljenja smo da će inflacija pasti na nivo od 3% do kraja godine uz podršku prosečne poljoprivredne sezone, pada cena hrane i energenata.

Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је blago porasla na 5% godišnje u maju posle rasta od 4,8% godišnje u aprilu.

Oporavak rasta prerađivačkog sektora u aprilu

Industrijska proizvodnja se oporavila u aprilu (+2,9% godišnje), nakon pada od 5,8% godišnje u martu, a kao rezultat oporavka prerađivačkog sektora (+6,6% mesečno).

Proizvodnja električne energije je nastavila pad i u aprilu (-15% godišnje) posle pada od 8% godišnje u martu usled viših temperatura za to doba godine i manje potrošnje domaćinstava za grejanje. Sektor rudarstva je nastavio rast od 5,3% godišnje (mart: 6,1% godišnje).

Ohrabrujuće je da je od ukupno 24 sektora, u padu bilo samo četiri, dok je u martu pad zabeležen kod čak 14 sektora. Kod određenog broja sektora, rast je generisan efektom baze (proizvodnja nameštaja, kože, papira, prerada drveta, štampanje i umnožavanje audio materijala itd.), dok je kod određenog broja sektora ostvaren rast kao rezultat rasta tražnje za proizvodima i uposlenosti kapaciteta (proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, najviše optičkih kablova i proizvodnje električne opreme, automobila, baznih metala, pića i hrane). Snažan rast ovih sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila gde je evidentan rast globalne potražnje.

Od polovine prošle godine, pad je izrazit kod proizvodnje mašina, što je moguće posledica i manje investicione tražnje.

Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova i očekivanja smanjenja kamatnih stopa. Pojačane geopolitičke tenzije na Bliskomistoku izazivaju zabrinutost u pogledu snabdevanja i povećavaju rizik rasta i povećane volatilnosti cena nafte i ostalih energenata na globalnim tržištima, što takođe utiče na slabiju tražnju za industrijskim proizvodima.

Pozitivan efekat na industriju svakako će imati smanjenje kamatnih stopakoje je već krenulo sa odlukom Evropske centralne bankeda smanji kamatnu stopu za 25bp na 4,25%, kao i smanjenje domaće referentne kamante stope sa 6,5% na 6,25%, pa samim timi značajniji oporavak kreditne aktivnosti. Od decembra 2023. uočen je blagi rast kredita ka privredi, najviše kod sektora snabdevanja električnom energijom i gasom i trgovine na veliko i malo.

Sentiment indikatori (PMI industrija i PMI usluge) za evrozonu, pokazuju da je skori oporavakBDP-a ove zone verovatan, što će imati pozitivan efekat na oporavak domaće industrije preko rasta izvozne tražnje evrozone.

Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) u aprilu je ubrzao rast na 11,1% godišnje (mart: +6,6% godišnje), usled rasta realnih zarada (mart: 7,9%),efekta baze (april/23: -6,1%), kao i veće potrošnje pred uskršnje i prvomajske praznike. Ubrzanje rasta je primetno kod sve tri kategorije potrošnje robe-potrošnja hrane, pića i duvana porasla je za 8,8% gng (mart: 7,5% gng), potrošnja neprehrambenih proizvoda, izuzev automobila, takođe je porasla za 14,7% godišnje (mart: 6,2% gng), dok je potrošnja motornih goriva porasla za 10,2% (februar: +5,3% gng).

Stopa nezaposlenosti je porasla na 9,4% u K1 (K4/23: 9,1%), usled pada sezonskog zapošljavanja, ali je u poređenju sa K1/23. (10,0%), stopa nezaposlenosti u padu. To je rezultat rasta zapošljavanja, ali u još većoj meri pada stanovništva van radne snage (studenti, penzioneri, lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ilinisu bila u mogućnosti da počnu

Odricanje od odgovornosti/ Kontakt

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora