Ekonomski izveštaj – novembar 2024

• U novembarskom broju "Izveštaju o inflaciji" Narodna banka Srbije (NBS) je potvrdila projekciju rasta BDP-a za 2024. godinu na nivou od 3,8%. U naredne dve godine i dalje očekuje rast ekonomije u rasponu od 4% do 5%, pri čemu se sada očekuje veći doprinos rasta domaće tražnje u odnosu na avgustovski izveštaj. Dakle, ove i narednih godina, očekuje se da će privatna potrošnja imati značajan doprinos rastu BDP-a, a zahvaljujući rastu zaposlenosti i zarada. Investicije, na čelu sa infrastrukturnim projektima i program "EKSPO 2027" će takođe imati značajan doprinos rastu domaće ekonomije, a usled uvećanih investicija, uvoz će brže rasti od izvoza, pa će neto izvoz imati negativan doprinos rastu BDP-a. 
• Kada je u pitanju inflacija, NBS očekuje da će indeks potrošačkih cena dostići nivo od 4,3% na kraju 2024. (4,1% avgustovska projekcija) i da će usporiti na 3,2% na kraju 2025. godine (3,4% avgustovska projekcija), dakle da će ostati u inflatornom targetu (3 ± 1,5%). 
• U principu, povišena inflacija ove godine je posledica negativnog efekta suše. Međutim, očekuje se usporavanje inflacije u 2025. godini i to usled restriktivnih monetarnih uslova, niže uvozne inflacije, usporavanja rasta realnih zarada u narednoj godini kao i očekivanog pada cena nafte na globalnom tržištu.
• Prema NBS, eksterni rizici u pogledu ostvarenja projekcija inflacije i BDP-a se odnose na faktore u međunarodnom okruženju (geopolitika, protekcionističke mere koje uvode EU ka Kini i obratno, najava rasta carina SAD na uvoz određenih proizvoda iz Kine i EU, perspektive rasta globalne ekonomije, kretanja cena energenata i primarnih proizvoda na globalnim tržištima).
• Kada su u pitanju domaći rizici ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a, NBS izdvaja uticaj vremenskih prilika na ponudu i cene voća i povrća i jesenje kulture, brzina rasta domaće tražnje i samim tim i rasta investicija. 
• Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 5,75% na novembarskom sastanku, nakon što je stopa smanjena tri puta u junu, julu i septembru, svaki put za 25bp i pauzirano smanjenje u oktobru. Odluka je zasnovana na očekivanju da će dosadašnja smanjenja kamatnih stopa imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu, uz zadržavanje opreznog stava u pogledu kretanja inflacije. 
• Nakon objave inflacije za oktobar (+4,5% gng), očekujemo da će NBS završiti 2024. godinu sa referentnom stopom na nivou od 5,75%, što je i naša noša nova prognoza umesto prethodnih 5,5%. Dalje, naša nova projekcija ove stope za 2025. godinu je povećana na 5% sa 4,5%.

• Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) izglasao je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 5,75%, nakon što je stopa smanjena tri puta u junu, julu i septembru, svaki put za 25bp i pauzirano smanjenje u oktobru. Odluka je zasnovana na očekivanju institucije da će dosadašnja smanjenja kamatnih stopa imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu, uz zadržavanje opreznog stava u pogledu kretanja inflacije. 
• Iako je inflacija u okviru cilja (3% +/- 1,5pp), s druge strane, inflatorni faktori su i dalje značajni, tačnije bazna inflacija je i dalje visoka i blago u porastu, dok neizvesna kretanja na geopolitičkoj sceni izazivaju volatilnost cena energenata. Dalje, NBS je zabrinuta zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku u smislu da bi to moglo poremetiti transport nafte  i dovesti do značajnog povećanja cena tog energenta na svetskim tržištima.
• Ukupna inflacija je u oktobru iznosila 4,5% godišnje i NBS očekuje da će ostati u okviru ciljane inflacije podržano restriktivnom monetarnom politikom i nižom uvoznom inflacijom. Ipak, smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu zbog nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci sprečavaju NBS da nastavi sa snižavanjem ključne kamatne stope. Takođe, vidimo da viša bazna inflacija (oktobar: 5,5% godišnje), umereno povećana jednogodišnja inflatorna očekivanja finansijskog sektora i zdrav rast BDP-a (K3: +3,1% godišnje, brza procena) zahtevaju oprez pri donošenju nove odluke
• Rast privrede je podržan investicijama i ličnom potrošnjom (rast realnih zarada, pad nezaposlenosti), ali i rastom kreditiranja (septembar: +6,6% godišnje), uz podršku smanjenja kamatnih stopa ECB i NBS.
• Nedavno unapređenje kreditnog rejtinga zemlje od strane rejting agencij Standard&Poor's na BBB-, pozitivno će uticati na smanjenje premije rizika i bolje uslove finansiranja koji će se preliti na rast privrede.
• Smernice u pogledu budućeg kretanja kamatne stope su sledeće: NBS će pratiti kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu, tako da će naredne odluke o monetarnoj politici zavisiti od novih podataka, a naročito podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će nastojati  da obezbedi održavanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
• Nakon objave inflacije za oktobar (+4,5% gng), očekujemo da će NBS završiti 2024. godinu sa referentnom stopom na nivou od 5,75%, što je i naša noša nova prognoza umesto prethodnih 5,5%. Dalje, naša nova projekcija ove stope za 2025. godinu je povećana na 5% sa 4,5%
• Devizne rezerve su na kraju oktobra iznosile 28,3 mlrd evra (+8,3 mln evra mesečni rast), a rast je generisan intervencijma NBS na deviznom tržištu (225 mln evra) i upravljanjem deviznim rezervama, po osnovu donacija i drugim osnovama (119,8 mln evra). Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su neto razduženjem države po osnovu deviznih kredita i plaćanja deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 733,9 mln evra. Od početka godine dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,1%. NBS je od početka 2024. godine neto kupila 1,99 mlrd evra radi održavanja stabilnosti deviznog kursa (10M/23: 3,4 milijarde evra).

• Dinamika mesečne inflacije se ponovo ubrzala u oktobru mesecu (+0,6% mesečno) nakon rasta od 0,1% mesečno u septembru usled oporavka rasta cena usluga (+0,8% mnm) nakon njihovog pada (-0,2% mesečno) u prethodnom mesecu, kao i oporavka rasta cena roba (+0,5% mnm) nakon 0,3% mnm rasta u septembru.
• Veliki broj proizvoda i usluga su ostvarili rast tokom oktobra. Moguće, da je to rezultat rasta zarada u određenim sektorima, kao i rasta cena nafte na globalnim tržištima. Volatilne cene nafte su uticale na rast cena transporta (+0,3% mnm) nakon pada od 1,6% mnm u septembru. Cene hrane i bezalkoholnih pića (sa 31,38% učešća u korpi) beleže usporavanje rasta u oktobru (+0,6% mnm) u poređenju sa prethodnim mesecom (+1,2% mnm). Međutim, one su i dalje u zoni rasta, a najviše su porasle cene povrća. Značajan rast su ostvarile i cene odeće i obuće (+1,9% mnm), opreme za stan i tekuće održavanje (+1% mnm), cene zdravstvenih usluga (+0,8% mnm). 
• Na godišnjem nivou, ukupna inflacija je porasla na 4,5% godišnje (septembar: 4,2% godišnje), usled rasta cena hrane, ali i manjeg efekta baze u drugom delu 2023. godine usled usporavanja inflacije. U junu je dostignut najniži nivo rasta indeksa potrošačkih cena (+3,8% gng), da bi od jula bio ponovo pokrenut trend umerenog rasta inflacije.
• Cene industrijskih proizvođača iz uvoza su nastavile pad i u oktobru (-0,4% gng) nakon pada od 0,2% godišnje u prethodnom mesecu usled usporavanja rasta cena u evrozoni. Cene industrijskih proizvođača (ukupno) su porasle za 0,4% godišnje u oktobru nakon 0,0% rasta u septembru. Cene poljoprivrednih proizvođača su ponovo ubrzale rast u septembru (+7,5% gng) u poređenju sa rastom od 4,7% gng u avgustu, a najviše su porasle cene u ratarstvu (+10,8% godišnje).
• S obzirom na to da su cene nafte na globalnim tržištima bile dosta volatilne tokom oktobra i dostigle nešto više nivoe i da će se volatilnost nastaviti do kraja ove godine (iako na nešto nižim nivoima), možemo očekivati da cene transporta ostanu na mesečnom nivou volatilne naviše. Dakle, cene energenata i povišene cene hrane, kako na domaćem tako i na globalnom tržištu, će stvarati inflatorni pritisak.
• Cene hrane i bezalkoholnih pića (sa 31,38% učešća u korpi) zabeležile su rast od 4,4% godišnje (septembar: +3,8% gng). U poređenju sa septembrom 2023. godine, kada je rast cena hrane bio dvocifren (+10,5% gng), očigledno je reč o usporavanju cena. Najniži nivo je dostignut u junu (-0,1% gng) kada kreće rast cena hrane usled suše.
• Cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su porasle na 6,3% godišnje (septembar: 6,0% godišnje), kao i cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva od 5,2% godišnje (septembar: 4,6% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou pale za 1,5% (septembar: -1,7% godišnje) zbog pada cena energenata na globalnim tržištima, dok su cene alkoholnih pića, duvana i narkotika zadržale visoku stopu rasta na 8,8% godišnje (septembar: 8,8%) zbog korekcije akciza.
• Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је nastavila rast na 5,5% godišnje u oktobru, sa 5,3% godišnje u septembru. 

• Sa završetkom godišnjih odmora, krenuo je i novi poslovni ciklus od septembra kada je industrijska proizvodnja ostvarila rast od 4,6% godišnje (avgust: +0,9% godišnje). Oporavku rasta industrije najviše su doprineli sektor rudarstva i prerađivački sektor koji su rasli po stopama od 13,1% gng (avgust: -5,0% gng) i 5,7% (avgust: +5,0% gng), respektivno. Sektor proizvodnje električne energije je već mesecima u padu usled loše hidrometerološke situacije ove sezone prouzrokovane sušom, tako da je u septembru ostvaren pad od 8,1% gng (avgust: -16,4% gng).
• Kada analiziramo podatke od početka godine, prerađivački sektor je porastao za 4,4% (januar-septembar/23: -0,1%), proizvodnja električne energije je pala za 7,4% (januarseptembar/23: +15,5%), dok je rudarstvo poraslo za 8,4% (januar-septembar/23: +1,7%). 
• Analiza prerađivačkog sektora pokazuje da je od ukupno 24 sektora, 14 ostvarilo rast u septembru, dok je u avgustu rast zabeležilo 12 sektora. Rast većeg broja sektora i dalje je pod uticajem efekta baze. Za viši rast od početka godine uglavnom je zaduženo nekoliko sektora, a to su: proizvodnja hrane, proizvodnja duvana, proizvodnja papira i proizvoda od papira, proizvodnja vozila i proizvodnja metalnih proizvoda, koji su ostvarili umerene stope rasta, dok je proizvodnja osnovnih metala evidentirala izuzetno veliki rast (delimično i efekat baze). Vidan je i oporavak proizvodnje gume i proizvoda od plastike. Međutim, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je, ipak, ključni nosilac rasta cele industrijske proizvodnje i tokom 2023. i tokom ove godine, a kao rezultat ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila, gde je evidentan rast globalne potražnje.
• U poređenju sa industrijom, a naročito prerađivačkim sektorom evrozone koji je u padu u poslednjih godinu dana, domaća industrijska proizvodnja pokazuje bolje rezultate. Ti rezultati su posledica neočekivano snažnog priliva stranih direktnih investicija od 2020. godine koje podjednako dolaze iz Evropske unije, ali sve više i iz Republike Kine, ali i oporavka rasta kredita usled pada kamatnih stopa ove godine. 
• Iako je BDP u evrozoni u trećem kvartalu porastao za 0,4% kvartal na kvartal (više kao rezultat jednokratnih faktora, Olimpijskih igara u Parizu i dobrih rezultata ekonomije Španije), sentiment indikatori poslovne zajednice evrozone pokazuju drugu sliku. Naime, sentiment indikator PMI manfacturing se oporavio u oktobru na 45,9% (septembar: 44,8%), ali je i dalje u negativnoj zoni, jer su novi poslovi u padu, a kompanije smanjuju kupovinu i zalihe materijala i gotovih proizvoda. Kada je u pitanju sentiment indikator (PMI services), u februaru ove godine prešao je nivo od 50 (sve preko 50 znači izlazak iz recesije i rast ekonomije) i do avgusta je bio u stalom rastu, da bi u oktobru pao na 51,2, što je najslabiji mesečni rast ove godine. 
• I dalje očekujemo da će pad kamatnih stopa u EU imati pozitivan efekat na rast njene ekonomije, iako nova protekcionistička politika automobilske industrije prema Kini u kombinaciji sa niskim ulaganjiim u razvoj nove tehnologije, kao i najava novog američkog predsednika o jačanju protekcionističke politike prema EU, umanjuje izglede brzog oporavka ekonomije evrozone. To ima manji uticaj na domaću industriju, a veći na izvoz. 

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.