Ekonomski izveštaj – oktobar 2024

• Nakon nekoliko poboljšanja kreditnog rejtinga tokom prethodnih 20 godina, rejting agencija „Standard&Poor’s“ je u aprilu povećala perspektive za unapređenje kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne i tako najavila unapređenje kreditnog rejtinga na investicioni nivo. Unapređenje se desilo ovog meseca i S&P je povećao kreditni rejting zemlje na BBB-/A-3, sa stabilnim perspektivama sa pređašnjeg rejtinga BB+/pozitivne perspektive, a na osnovu snažnog rasta ekonomije i povećanih spoljnih bafera. 
• Unapređenje kreditnog rejtinga, bar za sada, potvrda je kredibilne makroekonomske i fiskalne politike koja se vodi od 2015. godine kada je započeta sveobuhvatna reforma javnog sektora koja je rezultirala stabilizacijom fiskalne politike i celokupnog makroekonomskog okruženja
• Šta će doneti unapređenje rejtinga? Svakako očekujemo nastavak rasta SDI-a, ulazak novih kompanija u nove sektore, ali generalno očekujemo bolje pozicioniranje i bolju vidljivost Srbije za investitore na međunarodnoj investicionoj mapi. U skorije vreme očekujemo unapređenje kreditnog rejtinga na investicioni i od strane rejting agencija Moody’s i Fitch. 
• Izvršni odbor Narodne Banke Srbije (NBS) je izglasao da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou od 5,75% nakon što je stopa smanjena tri puta - u junu, julu i septembru, svaki put za 25bp. Odluka je doneta na osnovu očekivanja da će dosadašnja smanjenja kamatne stope imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu uz zadržavanje opreznog stava u pogledu kretanja inflacije
• Ukupna inflacija je ostala na 4,2% nakon 4,3% godišnje u avgustu, pri čemu su cene hrane i bezalkoholnih pića (sa 31,38% učešća u korpi) zabeležile rast od 3,8% međugodišnje. Ostajemo pri stavu da će inflacija završiti godinu na 4% (kraj godine), međutim, ove godine, zbog suše, verovatno neće doći do snažnog daljeg usporavanja rasta cena, posebno cena hrane.
• Industrijska proizvodnja je usporila dinamiku rasta u avgustu na 0,9% godišnje, posle rasta od 4,6% gng u julu. Pretpostavljamo da je usporavanje rezultat sezone godišnjih odmora i posledično manje uposlenosti kapaciteta. Usporavanju rasta industrije najviše su doprineli sektor rudarstva koji je pao za 5,0% gng (jul: +5,2% gng) i sektor proizvodnje električne energije koji je pao za 16,4% gng (jul: -14,9% gng), dok je prerađivački sektor usporio rast na 5,0% gng (jul: +8,5% gng). 
• Republički parlament je usvojio rebalans Zakona o budžetu za 2024. godinu kojim je povećan deficit budžeta u odnosu na BDP na 2,9% sa 2,2% prema inicijalnom budžetu. U apsolutnom iznosu, deficit budžeta je povećan sa 197 mlrd dinara na 263 mlrd dinara, zbog značajnog povećanja rashoda (+8,9%) u odnosu na prvobitni budžet i nešto manje korekcije prihoda budžeta (+6,5%) u odnosu na prvobitni budžet. Na strani rashoda uvećana su izdvajanja za poljoprivredu (18 mlrd dinara), zdravstvo (30 mlrd dinara), školstvo (12 mlrd dinara), podrška porodici sa decom (25 mlrd dinara), izdvajanja za opremanje vojske (48 mlrd dinara).

• Prvi kreditni rejting Srbija je dobila od rejting agencije Standard&Poor’s 2004. godine (B+/stabilni izgledi), a potom i od rejting agencija Fitch (BB-, stabilni izgledi) 2005. godine i Moody’s (B1, stabilni izgledi) 2013. godine. Nakon nekoliko poboljšanja kreditnog rejtinga tokom prethodnih 20 godina, Standard&Poor’s je u aprilu povećao perspektive za unapređenje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne i tako najavio unapređenje kreditnog rejtinga na investicioni nivo. Unapređenje se desilo ovog meseca i S&P je povećao kreditni rejting zemlje na BBB-/A-3, sa stabilnim perspektivama sa pređašnjeg rejtinga BB+, a na osnovu snažnog rasta ekonomije i povećanih spoljnih bafera.
• Prema agenciji S&P, snažna domaća tražnja, podržana infrastrukturnim investicijama države, u najvećem delu u vezi sa EXPO 2027, će rezultirati rastom BDP-a od 3,9% u 2024. godini i u narednih nekoliko godina. Agencija očekuje da će snažan rast BDP-a i prudentna makro-ekonomska politika obezbediti da fiskalna racija ostanu pod kontrolom, dok visoke devizne rezerve i značajna diversifikacija priliva stranih direktnih investicija garantuju zaštitu u slučaju potencijanih eksternih šokova. Mogućnost daljeg unapređenja kreditnog rejtinga postoji u slučaju da stope rasta BDP-a, kao i fiskalna i eksterna. racija prevaziđu projekcije agencije. Unapređenje standarda upravljanja kroz strukturne reforme, takođe, mogu poslužiti kao potencijalni zamajac za unapređenje rejtinga. Sa druge strane, na povećanje kreditnog rejtinga će uticati upravljanje geopolitičkim rizicima.
• Šta investicioni rejting znači? Zemlja sa takvim rejtingom ulazi u kategoriju zemalja koje imaju nizak rizik neizvršavanja svojih obaveza tj. stečaja. Kome je važan ovaj rejting? Zajmodavci na osnovu kreditnog rejtinga donose odluku da li će pozajmiti sredstva zemlji zajmotražiocu, investitori u realnu ekonomiju/ investitori u obveznice takođe procenjuju da li će ulagati u neku ekonomiju na osnovu rejtinga zemlje.
• Unapređenje rejtinga donosi pad cena zaduživanja države, pad prinosa na državneobveznice i priliv novih investicija. Međutim, unapređenje kreditnog rejtinga zemlje, bar zasada, potvrda je kredibilne makroekonomske i fiskalne politike koja se vodi od 2015. godine kada je započeta sveobuhvatna reforma javnog sektora koja je rezultirala stabilizacijom fiskalne politike i celokupnog makroekonomskog okruženja. Tako da ne vidimo da će doći do dodatnog pada prinosa na zaduživanje države, bar ne odmah i u kratkom vremenskom horizontu. Zašto? Zato što investiciona javnost već neko vreme percipira Srbiju kao zemlju sa investicionim rejtingom. Srpske evroobveznice su imale najbolje performanse ove godine na stranom tržištu obveznica sa padom prinosa od početka godine između 60-70bp. Pad je delomično bio pod utiajem pada kamatnih stopa, ali su dosta uticala očekivanja investitora o dobijanju ovog rejtinga. Takođe, zemlja beleži snažan priliv stranih direktnih investicija (SDI) od 2020. godine, a kao rezultat jakih fundamenata (niska fiskalna racija, rast BDP-a, rast SDI-a, rast deviznih rezervi, makroekonomska stabilnost uprkos zdravstvenoj i energetskoj krizi). Šta će doneti unapređenje rejtinga? Svakako očekujemo nastavak rasta SDI-a, ulazak novih kompanija u nove sektore, ali generalno očekujemo bolje pozicioniranje i bolju vidljivost Srbije za investitore na međunarodnoj investicionoj mapi. U skorije vreme očekujemo unapređenje kreditnog rejtinga na investicioni i od strane rejting agencija Moody’s i Fitch.

• Izvršni odbor Narodne Banke Srbije (NBS) je izglasao da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou od 5,75% nakon što je stopa smanjena tri puta - u junu, julu i septembru, svaki put za 25bp. Odluka je doneta na osnovu očekivanja da će dosadašnja smanjenja kamatne stope imati pozitivan uticaj na dezinflatorni zamah u narednom periodu uz zadržavanje opreznog stava u pogledu kretanja inflacije. 
• Naime, inflacija je u okviru ciljane inflacije (3% +/- 1,5pp), dostižući 4,2% godišnje u septembru, i NBS smatra da će ostati unutar inflatornog koridora. Ipak, i dalje prisutni geopolitički rizici mogli bi da izazovu rast cena energenata i primarne robe, koja bi mogla da dovedu do zaustavljanja usporavanja inflacije na globalnom nivou, pa samim time i usporavanja pada kamatnih stopa. 
• Dalje, NBS je napomenula da će zadržati oprez u monetarnoj politici zbog smanjene ponude pojedinih poljoprivrednih dobara i rasta njihovih cena usled suše.
• Što se tiče rasta BDP-a, NBS je zadovoljna ekonomskim sentimentom, koji je podržan rastom lične potrošnje, investicijama i oporavkom kreditiranja usled smanjenja kamatnih stopa. Dalje, NBS očekuje da će nedavno povećanje rejtinga zemlje od strane agencije Standard&Poor's na BBB-/stabilni izgledi podržati dalji pad premije za rizik zemlje uz istovremeno povećanje investicija i potrošnje.
• Smernice u pogledu budućeg kretanja kamatne stope su sledeće: NBS će pratiti kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu, tako da će buduće odluke o monetarnoj politici zavisiti od novih podataka, a naročito podataka o inflaciji. Istovremeno, NBS će nastojati da obezbedi održavanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta. 
• Zadržavamo našu prognozu o još jednom smanjenju stope za 25bps na 5,5% u K4, iako nam sada izgleda da su šanse, da stopa ostane na trenutnom nivou, povećane nakon ovog sastanka. Naime, inflacija će biti pod uticajem rasta cena hrane uzrokovano sušom i volatilnim kretanjem cena energenata na globalnom tržištu.
• Devizne rezerve su na kraju septembra iznosile 28,3 milijarde evra (+54,7 miliona evra mesečni rast, mnm), a rast je generisan izdvajanjem devizne obavezne rezerve banaka, upravljanjem deviznim rezervama, po osnovu donacija i drugim osnovama (183,1 mln evra). Rast je došao i po osnovu pozitivnog neto efekta tržišnih faktora (161,4 mln evra), koji je u najvećoj meri rezultat rasta cene zlata u dolarima na međunarodnom tržištu za oko 4,6%. Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su neto razduženjem države po osnovu deviznih kredita i plaćanja deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 143,8 mln evra, dok su ostali odlivi iznosili ukupno 146,0 mln evra (po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu i drugim osnovama).
• U septembru je dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1%, dok je na nivou godine dinar nominalno ojačao prema evru za 0,1%. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u septembru neto prodala 100 mln evra. Od početka 2024. godine Narodna banka Srbije je neto kupila 1.7 mlrd evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru (januar-septembar/23: 3,3 milijarde evra).

• Dinamika mesečne inflacije usporila je svoj tempo na 0,1% mesečno nakon rasta od 0,4% u avgustu i julu usled pada cena usluga (-0,2% mesečno), dok su cene roba zadržale nepromenjen zamah (+0,3% mesečno). Cene rekreacije i kulture su imale najizraženiji pad (-3% mesečno) u segmentu usluga. Cenetransporta su nastavile da padaju u septembru (-1,6% mesečno), slično kao i prošlog meseca, dok su cene alkoholnih pića, duvana i narkotika usporile dinamiku (+0,3% mesečno) nakon rasta od 1,7% u avgustu. Očekivano, suša je uticala na cene hrane i bezalkoholnih pića (+1,2% mesečno), što predstavlja najveće mesečno kretanje ove godine. Najveći rast imale su cene povrća i voća sa 6,5% i 4,6% respektivno. 
• U godišnjem smislu, ukupna inflacija je ostala na 4,2% nakon 4,3% godišnje u avgustu, pri čemu su cene hrane i bezalkoholnih pića (sa 31,38% učešća u korpi) zabeležile rast od 3,8% godišnje (avgust: +2,8% gng). U poređenju sa septembrom 2023. godine kada je rast cena hrane bio dvocifren (+14,4% gng), očigledno je usporavanje cena ove godine.
• Ostajemo pri stavu da će inflacija završiti godinu na 4% (kraj godine), međutim, ove godine, zbog suše, verovatno neće doći do snažnog daljeg usporavanja rasta cena, posebno cena hrane. Takođe, ponovo vidimo porast inflatornih očekivanja, kako kod banaka, tako i kod preduzeća. Uprkos padu na mesečnom nivou, cene usluga su u septembru dostigle rast od 7% u odnosu na isti period prethodne godine, vraćajući se na nivo rasta iz oktobra 2023. godine, što ukazuje da su inflatorni rizici daleko od kraja.
• Cene industrijskih proizvođača iz uvoza su ponovo pale za 0,2% godišnje (avgust: +0,4% godišnje) usled usporavanja rasta cena u evrozoni. Cene industrijskih proizvođača (ukupno) su porasle za 0% godišnje u septembru posle rasta od 1,5% u avgustu. Cene poljoprivrednih proizvođača su usporile rast u avgustu (+4,7% gng), posle rasta od 7,1% godišnje u julu, a najviše su porasle cene voćarsta i vinogradarstva (+19,7% godišnje).
• Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 3,8% godišnje (avgust: 2,8% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su zadržale istu stopu rasta od 6,0% godišnje (avgust: 6,0% godišnje), kao i cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva od 4,6% godišnje (jul: 4,4% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou pale za 1,7% (avgust: +1,8% godišnje) zog pada cena energenata na globalnim tržištima, dok su cene alkoholnih pića, duvana i narkotika ubrzale rast na 8,8% godišnje usled rasta cena akciznih proizvoda (avgust: 8,7%). 
• Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је blago porasla na 5,3% godišnje u septembru sa 5,2% u avgustu. 

• Industrijska proizvodnja je usporila dinamiku rasta u avgustu na 0,9% godišnje, posle rasta od 4,6% gng u julu. Pretpostavljamo da je usporavanje rezultat sezone godišnjih odmora i posledično manje uposlenosti kapaciteta. Usporavanju rasta industrije najviše su doprineli sektor rudarstva koji je pao za 5,0% gng (jul: +5,2% gng) i sektor proizvodnje električne energije koji je pao za 16,4% gng (jul: -14,9% gng), dok je prerađivački sektor usporio rast na 5,0% gng (jul: +8,5% gng). 
• Kada analiziramo podatke od početka godine, prerađivački sektor je porastao za 4,1% godišnje (januar-avgust/23: -0,3%), proizvodnja električne energije je pala za 7,2% godišnje (januar-avgust/23: +16,4%), dok je rudarstvo poraslo za 7,8% (januaravg/23: +1,8%). 
• Analiza prerađivačkog sektora pokazuje da je od ukupno 24 sektora, 12 ostvarilo rast u avgustu, dok je u julu rast zabeležilo 16 sektora. Rast većeg broja sektora i dalje je pod uticajem efekta baze, dok je za viši rast od početka godine uglavnom zaduženo nekoliko sektora, a to su: proizvodnja hrane, proizvodnja papira i proizvoda od papira, štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, proizvodnja električne opreme, proizvodnja vozila i proizvodnja metalnih proizvoda, koje su ostvarile umerene stope rasta, dok je proizvodnja osnovnih metala evidentirala izuzetno veliki rast (delimično i efekat baze). Međutim, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je, ipak, ključni nosilac rasta cele industrijske proizvodnje i tokom 2023. i tokom ove godine. Snažan rast ovog sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila, gde je evidentan rast globalne potražnje.
• U poređenju sa industrijom, a naročito prerađivačkim sektorom evrozone koji je u padu u poslednjih godinu dana, domaća industrijska proizvodnja pokazuje bolje rezultate, a kao posledica neočekivano snažnog priliva stranih direktnih investicija od 2020. godine koje podjednako dolaze iz Evropske Unije, ali sve više i iz Republike Kine.
• „Economic sentiment“ indikator evrozone (PMI manfacturing) je u septembru pao na 44,8% (august: 45,8%), usled snažnog pada Francuske i Nemačke, iako je sentiment industrije takođe bio slabiji u većem broju zemalja evrozone. Posledično, očekivanja poslovne zajednice o oporavku industrije evrozone su pesimistična. Kada je u pitanju drugi sentiment-indikator (PMI services), u februaru ove godine prešao je nivo od 50 (sve preko 50 je izlazak iz recesije i rast ekonomije) i do avgusta je bio u konstantnom porastu, da bi u septembru pao na 50,5, što je najslabiji mesečni rast ove godine. Najveći pad je osetila francuska ekonomija (nakon rasta generisanog održavanjem Olimpijskih igara), dok su Nemačka i ostale zemlje evrozone zabeležile rast. I dalje važi pretpostavka da će pad kamatnih stopa u EU imati pozitivan efekat na rast ekonomije, iako će novi geopolitički rizici umanjiti izglede brzog oporavka ekonomije evrozone. To ima manji uticaj na domaću industriju, a veći na izvoz. 

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.