Ekonomski izveštaj - septembar 2024.

Nakon što su rejting agencije Standard&Poor’s i Fitch povećale perspektive unapređenja kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne, a zadržale kreditni rejting zemlje na BB+, usledila je i odluka rejting agencije Moody’s da unapredi perspektive unapređenja kreditnog rejtinga zemlje sa stabilnih na pozitivne i zadrži kreditni rejting na Ba2. Odluka agencije Moody’s odražava njihovo očekivanje daljeg održivog poboljšanja ekonomske i fiskalne snage Srbije, sa mogućnošću rasta BDP-a. Dalje, kreditni profil Srbije podržan je smanjenjem fiskalnih rizika iz energetskog sektora državnih preduzeća i kontinuiranim napretkom u strukturnim reformama u okviru programa MMF-a u zemlji.

Upravni odbor Evropske centralne banke (ECB) odlučio je da ponovo smanji ključnu kamatnu stopu. Nakon smanjenja kamatne stope u junu, depozitna stopa je ponovo smanjena za 25 baznih poena -na 3,50%. Dalje, ECB je predstavila nove ekonomske prognoze. Izgledi za rast ECB-a su se neznatno pogoršali u poređenju sa junom. Rast BDP-a je smanjen sa 0,9% na 0,8% za 2024. godinu zbog slabije domaće tražnje (privatna potrošnja i investicije). Vodeći pokazatelji ukazuju na kontinuiranu slabost, navodi ECB. Za razliku od BDP-a, međutim, prognoza bazne inflacije je povećana sa 2,6% na 2,9% u 2024. godini i sa 2,1% na 2,3% u 2025. godini. Inflacija usluga i dalje predstavlja problem i ogleda se u ovoj reviziji naviše. Prognoza ukupne inflacije je, s druge strane, ostala nepromenjena zbog nižeg doprinosa cena energije. RBI istraživanje očekuje još jedno smanjenje kamate za 25bp u decembru.

Nakon smanjenja referentne kamatne stope za po 25bp na sednici u junu i julu, i pauziranja u avgustu, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je izglasao da nastavi sa smanjenjem referentne kamatne stope za dodatnih 25bp na 5,75% na septembarskom sastanku. Dalje, stopa na depozite je smanjena na 4,50%, kao i stopa na kreditne olakšice na 7,0%.

Nepromenjena mesečna dinamika rasta cena uticala je na rast godišnje inflacije u avgustu od 4,3% nakon rasta od 4,3% u julu, dakle inflacija je i dalje ostala u granicama cilja (3% +/-1,5pp).

Industrijska proizvodnja je ubrzala rast u julu (+4,6% gng), nakon rasta od 2,2% godišnje u junu. Ubrzanju rasta industrije doprineo je najviše prerađivački sektor (+8,5% gng) i sektor rudarstva (+5,2% gng), dok je sektor proizvodnje električne energije i dalje bio u padu (-14,9% gng).

Blago usporavanje rasta BDP-a (u stalnim cenama) u drugom kvartalu (+4% godišnje), posle rasta od 4,6% godišnje u prvom kvartalu, rezultat je efekta baze (2. kvartal/23: +1,6% gng, dok je u 1. kvartalu/23 rast bio 0,9% gng). Najznačajniji pokretač rasta BDP-a je bilo građevinarstvo (+7,2%) čiji rast je bio podstaknut infrastrukturnim investicijama, iako beleži usporavanje u poređenju sa prvim kvartalom (+13,7% gng).

Kada je u pitanju stopa nezaposlenosti, ostvaren je pad na 8,2% u drugom kvartalu posle 9,4% gng u 1. kvartalu, što predstavlja najnižu stopu nezaposlenosti u periodu posle korone.

Nakon smanjenja referentne kamatne stope za po 25bp na sednici u junu i julu, i pauziranja u avgustu, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je izglasao da nastavi sa smanjenjem referentne kamatne stope za dodatnih 25bp na 5,75% na septembarskom sastanku. Dalje, stopa na depozite je smanjena na 4,50%, kao i stopa na kreditne olakšice na 7,0%.

Odluka je podržana činjenicom da je inflacija u maju ušla u ciljnu inflaciju (3% +/-1,5pp) i NBS očekuje da će ostati u tom opsegu tokom čitavog perioda projekcije. Štaviše, odluci o smanjenju stope doprineli su usporavanje globalne inflacije i dezinflatorne mere koje je NBS preduzela. NBS je ponovila da će zadržati pažljiv pristup, odnosno da će odluke monetarne politike zavisiti od novih podataka (inflacija i ključni makroekonomski podaci), dok i dalje procenjuje da će inflacija dostići nivo od 4% kraju 2024. godine i približiti se nivou od oko 3% u 2025. godini.

Očekivano slabljenje inflacije će biti podržano još uvek niskom uvoznom inflacijom i niskim inflatornim očekivanjima, kao i restriktivnim monetarnim uslovima. Štaviše, slabljenje inflacije trebalo bi da podrži i kampanja „Najbolja cena“ koja je pokrenuta 1. septembra i trajaće do 31. oktobra. U okviru kampanje građani mogu da kupe 81 kategoriju proizvoda (hrana, sredstva za ličnu higijenu, kućna hemija) sa prosečnim popustom od 26,8%.

Gledano sa ekonomske strane, NBS smatra da su odluci o smanjenju kamate doprineli sa jedne strane rast BDP-a od 4,3% u prvoj polovini godine (koji je podstaknut rastom investicija i privatne potrošnje), a sa druge strane rekordno niska stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu od 8,2%.

Što se tiče suše, NBS je ocenila da to neće imati negativan uticaj na BDP, potvrđujući svoju procenu rasta od 3,8% godišnje u 2024. godini, ali nije pomenula uticaj suše na inflaciju. Ova institucija verovatno smatra da će kampanja „Najbolja cena“ kompenzovati potencijalni rast cena određenih prehrambenih proizvoda.

Smernice za buduće smanjenje kamatne stope su sledeće: odluke monetarne politike zavisiće od dinamike usporavanja inflacije, vodeći računa o održavanju finansijske stabilnosti i povoljnim ekonomskim izgledima.

Očigledno, NBS se oseća sigurno u pogledu domaćeg makroekonomskog sentimenta (snažan BDP, niska stopa nezaposlenosti, stabilan EUR/RSD, istorijski visoke devizne rezerve), ali i prati odluke o smanjenju stopa ECB-a i Fed-a. U tom smislu svakako možemo očekivati bar još jedno smanjenje ove godine za 25bp na 5,5%.

Devizne rezerve su na kraju avgusta iznosile 28,2 milijarde evra (+111,7 miliona evra mesečni rast, mnm), a rast je došao od deviznih intervencija NBS (kupovina deviza, 235 milionaevra), upravljanja deviznim rezervama, donacijama i po drugim osnovama (247,8 milionaevra), što je bilo dovoljno da se pokriju razduživanja (krediti, HOV) u iznosu od 372,2 miliona evra. Vrednost dinara u odnosu na evro ostala je nepromenjena tokom avgusta, a od početka godine dinar je ojačao za 0,1%. Od početka godine, NBS je neto kupila 1,83 milijarde evra (januar-avgust/23: 2,77 milijardi evra).

Potrošačke cene su zadržale stopu rasta od 0,4% mesečno u avgustu nakon rasta od 0,4% u julu. Rast potrošačkih cena u avgustu rezultat je oporavka rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,9% mnm) nakon njihovog nultog rasta u julu. Rastu je najviše doprineo sezonski rast cena voća. Dalje, značajan rast su ostvarile i cene alkoholnih pića, duvana i narkotika (+1,7% mnm) zbog rasta cena akciznih proizvoda, tačnije duvana. Dalje, cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su takođe oporavile rast na +0,7% mnm (jul: -0,1% mnm), dok su cene transporta pale za 1,6% mnm.

Cene roba su blago porasle za 0,3% mnm u avgustu nakon rasta od 0,1% mnm u julu, dok su cene usluga usporile rast na 0,6% mnm nakon rasta od 1,2% mnm.

Nepromenjena mesečna dinamika rasta cena uticala je na rast godišnje inflacije uavgustu od4,3% nakon rasta od 4,3% u julu, dakle inflacija je i dalje ostala u granicama cilja (3% +/-1,5pp).

I dalje očekujemo nastavak usporavanja rasta potrošačkih cena u narednim mesecima, trend podržan restriktivnom monetarnom politikom, jakim dinarom u odnosu na evro i padom inflatornih očekivanja, ali možemo očekivati slabije usporavanje rasta cena u odnosu na prvi deo godine usled blagog rasta uvozne inflacije (promenjiv sentiment inflacije u evrozoni), neizvesne poljoprivredne sezone usled visokih temperatura (iako će kampanja „Najbolje cene“ delimično ublažiti rast cena hrane), rasta domaće tražnje i manjeg dezinflatornog efekta baze iz prethodne godine.

Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 2,8% godišnje (jul: 1,4% godišnje), cene stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva su zadržale istu stopu rasta od 6,0% godišnje (jul: 6,0% godišnje), kao i cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i rutinsko održavanje domaćinstva od 4,4% godišnje (jul: 4,1% godišnje). Cene transporta su na godišnjem nivou usporile rast na 1,8% (jul: 6,3% godišnje) zbog pada cena energenata na globalnim tržištima, dok su cene alkoholnih pića, duvana i narkotika ubrzale rast na 8,7% godišnje usled rasta cena akciznih proizvoda (jul: 6,9%).

Iako su cene roba usporile rast na 3,5% gng u avgustu, cene usluga od maja rastu, tako da je u avgustu dostignut nivo od 6,9% gng, verovatno kao rezultat snažnijeg rasta realnih zarada u sektoru usluga.

Cene industrijskih proizvođača iz uvoza porasle su za 0,4% godišnje (jul: +0,8% godišnje). Cene industrijskih proizvođača ukupno su porasle za 1,5% godišnje posle rasta od 2,0% u julu. Cene poljoprivrednih proizvođača su nastavile da rastu na 7,1% godišnje nakon rasta od 4,3% u julu, a najviše su rasle cene voćarsta i vinogradarstva (+24,4% godišnje).

Bazna inflacija (ukupna inflacija po isključenju cena energije, hrane, alkohola i cigareta) је blago porasla na 5,2% nakon rasta od 5,1% godišnje u julu.

Industrijska proizvodnja je ubrzala rast u julu (+4,6% gng), nakon rasta od 2,2% godišnje u junu. Ubrzanju rasta industrije doprineo je najviše prerađivački sektor (+8,5% gng) i sektor rudarstva (+5,2% gng), dok je sektor proizvodnje električne energije i dalje bio u padu (-14,9% gng).

Kada analiziramo podatke od početka godine, prerađivački sektor je porastao za 3,6% godišnje (januar-jul/23: -0,7%), proizvodnja električne energije je pala za 6,2% godišnje (januar-jul/23: + 3,6%), dok je rudarstvo poraslo za 9,8% (januar - jul/23: -0,5%).

Analiza prerađivačkog sektora pokazuje da je od ukupno 24 sektora, 16 ostvarilo rast u julu, dok je u junu rast zabeležilo 13 sektora. Rast većeg broja sektora i dalje je pod uticajem efekta baze, dok je za viši rast od početka godine uglavnom zaduženo nekoliko sektora, a to su: proizvodnja hrane, proizvodnja papira i proizvoda od papira, štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, proizvodnja električne opreme, proizvodnja vozila i proizvodnja metalnih proizvoda, koje su ostvarile umerene stope rasta, dok je proizvodnja osnovnih metala evidentirala izuzetno veliki rast (delimično i efekat baze).
Međutim, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda je, ipak, ključni nosilac rasta cele industrijske proizvodnje i tokom 2023. i tokom ove godine. Snažan rast ovog sektora rezultat je ulaska stranih kompanija u segment proizvodnje električnih baterija i hibridnih vozila, gde je evidentan rast globalne potražnje.

Iako podaci za industrijsku proizvodnju pokazuju oporavak rasta ovog sektora od početka godine, najviše usled pada troškova energenata, kao i blagog oporavka tražnje za određenim brojem proizvoda, značajniji oporavak će uslediti nakon snažnijeg oporavka rasta ekonomije evrozone i ,naravno, nastavka pada kamatnih stopa. Iz tog razloga više pažnje posvećujemo i praćenju sentimenta ekonomije evrozone, našeg ključnog spoljnotrgovinskog partnera.

„Economic sentiment“ indikator evrozone (PMI manfacturing) u avgustu je ostao nepromenjen treći mesec zaredom (45,8%) i ukazuje na mesečnu kontrakciju industrije već više od dve godine zaredom u evropskom bloku, što je posledica još uvek visokih finansijskih troškova, iako je krenulo njihovo smanjenje. Dalje, vidan je pad novih porudžbina, što podstiče proizvođače da smanjuju svoje troškove kako bi odgovorili na smanjenu tražnju. Kada je u pitanju drugi sentiment-indikator (PMI services), situacija je dosta bolja, jer je indikator iznad nivoa 50 još od februara meseca. Ovaj indikator porastao je u avgustu na 53,3 sa 51,9 zahvaljujući održavanju olimpijskih igara u Parizu, ali i rastu sektora usluga u evrozoni.

Dakle, sa jedne strane, očekivan nastavak smanjenja kamatnih stopa u EU bi trebalo da ima pozitivan efekat na rast ekonomije, a sa druge strane, pojava novih geopolitičkih rizika slabi ekonomske perspektive evrozone, sa uticajem na domaću industriju i izvoz.

Promet u trgovini na malo (u stalnim cenama) je usporio rast u julu na 5,7% gng posle julskog rasta od 7,2% godišnje, delimično usled manjeg efekta baze iz prethodne godine, a delimično i usled usporavanja rasta realnih zarada u junu na 8,0% godišnje.

Izdavač: Raiffeisen banka a.d. Beograd, Đorđa Stanojevića 16, Beograd

Nadzorni organ: Narodna banka Srbije (NBS)

Sadržaj dokumenta ili bilo koji njegov deo ne mogu se smatrati ponudom ili pozivom na kupovinu bilo koje vrste imovine ili prava. Informacije, mišljenja, analize, zaključci, prognoze i projekcije objavljene u dokumentu zasnivaju se na javnim statističkim i ostalim informacijama koje potiču iz izvora u čiju potpunost i pouzdanost Raiffeisen banka a.d. Beograd ne sumnja, ali za koju ne može da garantuje. Stoga su sve informacije date u ovom izveštaju podložne promenama koje zavise od promena izvora informacija, kao i od promena koje nastupe od trenutka pisanja ili objavljivanja teksta do njegovog čitanja. Informacije u izveštaju su isključivo informativnog karaktera i neće se smatrati savetom ili ponudom za kupovinu ili prodaju bilo kog od instrumenata investiranja predviđenog zakonima koji uređuju tržište kapitala u Republici Srbiji ili drugim zemljama. Dokument ili njegovi delovi ne mogu se kopirati ili na bilo koji drugi način reprodukovati bez navođenja izvora.